Hrvati traže „Jadran”

Tivat – Hrvatska će na jesen od Crne Gore zvaničnim putem zatražiti da joj se ustupi školski brod „Jadran”, najvredniji brod Mornarice Crne Gore koji ove godine proslavlja jubilej, 75 godina od gradnje. To su od hrvatskog predsednika Stjepana Mesića tražili bivši zapovednici „Jadrana”, a inicijativa je stigla i do hrvatskog Ministarstva odbrane, koji će, prema pisanju tamošnje štampe, tražiti od crnogorskih kolega „vraćanje ukradenog hrvatskog broda kome je u vreme SFRJ matična luka bio Split”.

Nekadašnji kapetani najlepšeg jugoslovenskog broda Anđelko Medić, Stjepan Bernadić, Milan Marelić i Stjepan Lakoš pozivaju se na sukcesiju flote bivše JNA i činjenicu da je splitska Lora „Jadranu” „oduvek bila” matična luka. Jedan od zapovednika „Jadrana” iz osamdesetih godina Stjepan Bernadić, tvrdi za „Jutarnji list” da se hrvatsko vlasništvo nad brodom ne može osporiti.

„Devedeset posto imovine bivše JRM pripada Hrvatskoj, pa tako i „Jadran” koji se nalazio u Odredu školskih brodova JRM, stacioniran u Splitu. Deoba vojne imovine mora biti obavljena po principu teritorijalne pripadnosti. Po tom je načelu podeljena i vojna imovina bivše Čehoslovačke te Sovjetskog Saveza. Prema flotnoj listi bivše JRM ,„Jadran” je pripadao Hrvatskoj”, kaže Bernadić koji je bio i član Saveta za sukcesiju vojne imovine nekadašnje SFRJ.

Hrvati tvrde da su se kockice za takav potez uspešno složile jer je remontni zavod „Arsenal” gde je „Jadran” remontovan i bio na vezu, prodat, a odnosi između Hrvatske i Crne Gore nikad nisu bili bolji. Ostalo je da diplomate sednu za sto, iako je Mesić nakon zahteva penzionisanih kapetana lopticu prebacio na izvršnu vlast koja po njemu treba prva da povuče korak.

Hrvatska kroz vojnu sukcesiju ne traži samo „Jadran” već i MiG 21, kojim je pilot Rudolf Perešin 1991. prebegao iz JNA i sleteo u Austriju koja, kako kažu, ne pravi velike probleme oko njegovog povratka.

Dok su iz susedne Hrvatske sve glasniji zahtevi za „vraćanje Jadrana”, crnogorski zvaničnici ćute. U Ministarstvu odbrane najavljuju da će svoj komentar o hrvatskom zahtevu dati ministar Boro Vučinić, iako zvaničan zahtev hrvatske vlade još nije stigao u Podgoricu.

Opština Tivat zahteva da „Jadranu” ovaj grad bude i u novoj marini za megajahte matična luka, kao što je i bio 16. jula 1933. godine kada je prvi put stigao u Crnu Goru iz brodogradilišta „Stulcken” u Hamburgu. Više nije školski brod jer Crna Gora nema vojno školskih institucija, već je preimenovan u „trening” brod za potrebe učenika bokeljskih pomorskih škola.

Za protokolarne ceremonije „Jadran” može da koristi i Srbija o čemu su se dogovorili predsednici dve države prilikom prve zvanične posete Borisa Tadića nezavisnoj Crnoj Gori.

Poslednji temeljni remont najfotografisanijeg broda na Jadranu, dugačkog 60, a širokog 8,9 metara obavljen je u jesen i zimu 2004. i 2005. godine u tivatskom „Arsenalu”. Za njegovo osvežavanje potrošeno je oko milion evra i gotovo celi trošak snosila je Srbija.