Шајкаче и шапке поново шије најстарији занатлија

Ужице – Хиљаде народних капа шајкача и ђенералских шапки, које се на многим српским главама носе, направио је у дугој радној каријери најстарији ужички занатлија Ђорђе Јокић (85). И није се уморио ни посустао – ево га ових дана поново у својој радњи у занатском насељу Царина, за својом дуговечном шиваћом машином „пфаф”, након што га је пандемија безмало три месеца држала у кући.

– Нисам навикао да доконишем, боље ми је кад радим. Али прописе поштујем. Седео сам тако код куће, а муштерија зове, има ли капа, пита. Биће кад прође корона, одговарам. Радњу сам ових дана отворио, снаге за рад још мало има, а понеко и сврати да купи шајкачу, шапку, шубару. Ту сам и ако затраже да сашијем чакшире, народну ношњу, и то радим – прича мајстор Ђорђе за свој омиљени лист „Политику”, чији ниједан број не пропушта безмало седам деценија.

Шајкаче су, каже, најтраженије.

– Још их купују старији људи са села. Понеко и од младих, да покаже какву капу су му преци носили. Нисам се надао, али стигоше далеко моје шајкаче, све до Аустралије и Русије, с нашим људима путују у бели свет – вели доајен ужичког занатства, који шајкаче кроји и шије од војничког кангара сивомаслинасте или тамнотегет боје. Особена мајсторија му је израда мале сувенир шајкаче, десет пута мање од стандардне, да се носи као привезак. Прави је и сада, мада није лако око ње савијати старачке прсте.

Догодине ће бити тачно седам деценија како је положио испит за калфу и сашио први сако. Једно време потом радио је у кројачкој задрузи, а онда завршио економску школу и запослио се као службеник, тако радећи стекао пензију. С тим што у слободно време од шивења није одустајао (шио је одела, сакое, мантиле, капуте). Старији Ужичани знају да је Ђорђе у младости радио и у Паризу: узео би цео годишњи одмор и још месец дана неплаћеног па одлазио у Град светлости и шио конфекцију у радионицама, некад и по 15 сати дневно. Тако је деценију и по у Паризу користио своје годишње одморе.

Откада је у пензији, Ђорђе иде по вашарима, сајмовима, саборима и продаје народне капе које шије. Каже да шајкаче најбоље иду у Гучи, на Равној гори, у Београду...

– Чујем да ће у августу ипак бити одржан сабор у Гучи, па ћу опет тамо отићи и капе продавати. Традицију настављам јер сам на том сабору присутан још од 1962. године. Редовно сам и у златиборском селу Мачкату на „Пршутијади”, две деценије ту капе продајем, од оснивања смотре. Не предајем се, позне године се уз рад лакше носе...