Два миленијума водовода у Београду

Мало је познато да водовод у Београду постоји скоро два миленијума. Први су изградили Римљани у првој половини првог века нове ере. Извориште се налазило у Малом Мокром Лугу, испод садашњег резервоара Стојчино брдо. Траса је ишла паралелно са Булеваром краља Александра, до Цветкове пијаце, затим са Улицом Војислава Илића и Милешевском улицом, и даље ка Пионирском парку у центру града. Тим водоводом у град је стизало од 0,24 до 7,40 литара у секунди, што је за тадашње потребе било довољно. Један део тог водовода био је у употреби до седамдесетих година 19. века.

У првој половини 17. века, Турци су, од чункова од печене земље, изградили Булбудерски водовод. Након тога, аустријска војска, у 18. веку, изградила је Варошки водовод. Та три водовода спојена су у јединствени систем и уведена у заједнички разделни резервоар, који се налазио на месту данашњих Теразија. Сви ти водоводи снабдевали су најуже градско језгро – Тврђаву, управне зграде, Пашин конак и зграде угледнијих и богатијих грађана. Вода је у то време са чесама и извора превожена колским запрегама, сакама са дрвеним бурићима на њима, за апотеке, кафане, механе, касапнице, хлебарнице, коњушнице…

Највећи број житеља Београда, снабдевао се водом са чесама и извора, којих је било у великом броју.

Са развојем и порастом броја становника, Београду је било потребно више воде. Након свих испитивања и истраживања преовладало је мишљење, да је најцелисходније снабдевање подземном водом из Макишког поља. На основу одлуке Градске управе и пројекта инжењера Оскара Смрекера изграђен је нови, савремени, европски водовод . Тада се први пут прешло на коришћење подземне воде и употребу савремених уређаја за црпљење, потискивање и развођење воде до резервоара и потрошача. На Петровдан, 12. јула 1892. године , код данашње Теразијске чесме, пуштен је у рад нови водовод. На самом почетку Водовод је производио 2.800 метара кубних воде на дан, а снабдевано је око 80 хиљада становника. Већ 1914. године, Водовод је производио 8.000 метара кубних воде на дан, а дужина водоводне мреже износила је 195 километра.

Један од најзначајнијих догађаја у историји Београдског водовода јесте изградња постројења за прераду речне воде у Макишу које је пуштено у погон априла 1987. године. Ново, савремено постројење Макиш 2, пуштено је у рад у септембру 2014. године , чиме је обезбеђено уредно водоснабдевање Београда у наредне две деценије.

Данас, Београдски водовод се састоји од изворишта подземне воде са 149 бунара, пет производних погона (три за речну и два за подземну воду), 35 црпних станица, 34 резервоара, цевовода сирове и чисте воде у дужини од 3.955 километара. Количина произведене воде на дан порасла је са некадашњих 2.800 на 550.000 кубика, односно увећала се 200 пута.

Јован Поповић,
Београд