Спречена 432 илегална преласка границе

Од почетка године 432 мигранта покушала су да илегално пређе државну границу, подаци су Управе царина достављени „Политици”. Избеглице су се најчешће скривале у камионима, покушавајући да уђу у неку од земаља ЕУ. Највише оваквих случајева забележено је на граничним прелазима из Србије према Хрватској и Мађарској. Али, било је сличних прекршаја и у унутрашњости наше земље. Током прошле недеље, у камиону који је стајао на паркингу једне врањске компаније, цариници су заједно с полицијом у товару открили 13 миграната из Авганистана. Ово скривање избеглица је откривено када су цариници из Врања, након информације коју су добили из једне шпедиције, обавили контролу паркираног камиона нишких регистрација који је превозио сунђер-панеле из Грчке ка Србији. Иако се на камиону налазила царинска пломба Северне Македоније која није била оштећена, возач је посумњао да се у товарном делу камиона налази „нешто”. Убрзо је откривена група младића из Авганистана. Они су изведени из камиона и предати полицији.

Поједини мигранти се одлучују и за екстремније методе скривања како би се домогли земаља ЕУ. Један Пакистанац се одлучио да на крајње рискантан начин – скривен испод шасије камиона – изађе из Србије. Он се завукао испод камиона који је из Крагујевца превозио каблове за белу технику у Италију.

Радош Ђуровић, директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила, каже за „Политику” да је, према евиденцијама које има њихова организација, у Србији тренутно најмање 8.000 избеглица.

„Више од 90 одсто тих људи је у камповима. Према нашим подацима с терена, дневно у Србију уђе око 50 миграната. Проблем је, међутим, јер су непрестани покушаји избеглица да илегално изађу из Србије. То се највише дешава управо ка Мађарској и Хрватској. У том процесу, њихове полиције ’хватају’ те мигранте и стално их гурају у нашу земљу. Те људе враћају у Србију, а они опет покушавају и то се само врти укруг. Веома мукотрпан процес и нека врста пингпонга. Зато и не чуди да се избеглице одлучују за таква скривања у камионима, ризикујући свој живот”, објашњава Ђуровић.

Наш саговорник каже да је након ванредног стања излаз миграната из кампова ограничен и сведен на минимум. „То је нека врста забране кретања и не сме се тако односити према људима. Ми се боримо да то променимо”, истиче Ђуровић.

Он сматра и да се Србија суочава с великом антимигрантском реториком. „Погоршало се мишљење јавног мњења у односу на избеглице и то нам уопште не треба. Много је томе допринела и неактивност институција. Грађане погађа то што институције не нуде решења. Немамо добру стратегију миграције. Зато и не чуди када се неки појединци одлуче да узму правду у своје руке и сами покушају да реше мигрантски проблем”, каже Ђуровић.

Подсетимо, двадесетогодишњи Филип Р. је почетком маја ухапшен јер је аутомобилом насилно упао у Прихватни центар за мигранте у некадашњој касарни у Обреновцу. Он је у петак осуђен у Основном суду у Обреновцу на осам месеци затвора. Филип Р. је рекао да је аутомобилом упао у мигрантски центар револтиран постојањем оваквог смештаја у Обреновцу и понашањем његових корисника према мештанима. Он је телефоном снимио овај свој „подухват”.

„Не желим да моју девојку нападају мигранти. Не желим муслиманску државу! Не желим ово да трпим”, викао је Филип Р. док се налазио у аутомобилу којим је пробио ограду мигрантског центра.

„У тој касарни је смештено 1.000 избеглица. Како су могли у тако малом месту, попут Обреновца, да сместе толики камп с мигрантима самцима. Када је то видео, тај младић се вероватно уплашио и из страха је кренуо да узме ствар у своје руке. Управо нам то не треба. То је велики сигнал за наш систем. Ми не можемо да очекујемо да ће миграција проћи само ако зажмуримо. Онда ће се појавити још оваквих грађана који ће помислити да могу сами да реше проблем, а тим проблемом би требало само институције да се баве”, сматра наш саговорник.

Многи грађани Србије били су револтирани и када су чули вест да су двојица мигранта 31. маја упала у Цркву Светог Александра Невског на Дорћолу у Београду и опљачкала људе који су присуствовали литургији. Један мигрант је побегао, а другог су присутни младићи успели да опколе и задрже док није дошла полиција. У Првом основном тужилаштву у Београду овај деветнаестогодишњи мигрант се на саслушању бранио ћутањем и њему је одређен притвор. „Наравно да у великом броју миграната има и таквих људи, који краду, проблематични су и познати полицији. Њих и треба санкционисати. Поједини краду да би се прехранили”, закључује Радош Ђуровић.