Новинарима и даље прете

Србија је знатно напредовала у стварању позитивног медијског окружења за последњих осам година, али држава треба више да учини на заштити новинара, оценили су јуче у изјавама Танјугу стручњаци за медије и новинари који учествују на Светском конгресу Међународног института за штампу у Београду.

Директор Међународног института за штампу (ИПИ) Дејвид Даџ изјавио је да очекује да ће с придруживањем Србије Европској унији, европско медијско окружење позитивно утицати и на ситуацију у којој делују медији у Србији. „Србија треба да обезбеди медијски простор који омогућава медијима да независно раде, а то ће се догодити с придруживањем Србије ЕУ”, рекао је он. Даџ сматра да су притисци на медије у Србији слични онима којима су били изложени медији у другим источноеврпским земљама. „Ти притисци су још политички, али с јачањем комерцијалног елемента, у Србији ће расти и притисци пословног света”, рекао је Даџ и оценио да ће због тога однос између власника и директора медија, уредника и новинара, у будућности бити све важнији.

Поред тога, навео је он, у ИПИ постоји забринутост што још нису решени случајеви убиства неких новинара у Србији.

Генерални секретар Организације медија југоисточне Европе Оливер Вујовић оценио је да је Србија постигла велики напредак за последњих осам година, али да држава треба више да учини на заштити новинара да би им омогућила да несметано раде свој посао. „Србија је много постигла у последњих осам година доношењем закона који су прилагођени међународним стандардима, доступношћу информација, у отворенијем начину на који политичари данас комуницирају са новинарима”, рекао је Вујовић, који је у оквиру Међународног института за штампу задужен за југоисточну Европу.

Указавши да се случајеви ранијих убиства и напада на новинаре морају решити да би се Србија демократски развијала, он је рекао да су новинари који се баве истраживачким новинарством и улазе у проблеме попут корупције и криминала, још изложени претњама и нападима. „Држава треба више да штити новинаре, да им помогне да раде свој посао”, истакао је он.

Говорећи о притисцима, Вујовић је указао да су с развојем друштва медији у Србији, као и у другим земљама, све више, уместо политичких, изложени и притисцима из пословног света. „Медијски власници често врше притисак који је апсолутно неприхватљив и веома је битно да јавност буде обавештена о томе”, рекао је он.

Према Вујовићу, присуство страних власника медија у региону треба поздравити, јер они доприносе подизању професионалних стандарда, али треба имати у виду и да они у Србију долазе пре свега са жељом да направе профит.

На питање колико пословни кругови генерално у свету врше утицај на медије, директно или политиком оглашавања и другим комерцијалним средствима, Вујовић је указао да се у региону показало да је употреба оваквих средстава често резултат политичког притиска. „То је пре политички притисак, јер фирме природно иду за зарадом и оглашавале би се у медијима који се највише читају или гледају. Међутим, политичке групе, када ради остварења својих циљева желе да ослабе неки медиј, врше утицај на фирме да се у њима не оглашавају”, рекао је Вујовић.

Према његовом мишљењу, то је нешто са чим би се у будућности могле више сретати и медији у Србији.

Британски публициста и новинар Тим Џуда рекао је Танјугу да лично, као дописник британских медија из региона, никада није био изложен притисцима да извештава на одређени начин.

Он је оценио да, када је реч о извештавању британских листова о Србији, притисак пословних кругова не постоји, јер је овај део света за британске бизнисмене још „мали и далеко”.

Када је реч о политици, Џуда каже да је у свом раду, везано за Србију, пре био изложен истим ограничењима као и његове српске колеге. „Има ствари о којима новинари разговарају, али не могу или неће да о њима пишу, било зато што не могу да их докажу или из разлога безбедности и личне или правне сигурности”, указао је Џуда.

Танјуг