САД пробијају лед у трци за Арктик

У трци за освајање Арктика САД су добрано заостале, али одлука америчког председника Доналда Трампа да се до 2029. године у регији вечног леда изграде флота ледоломаца и неколико база показује одлучност у његовој намери да прекомпонује америчке интересе. Меморандум шефа Беле куће, који је објавио амерички часопис „Дифенс њуз”, заснован је на фокусирању на агресивније супротстављање Русији и Кини у освајању поларних ресурса, али се не може занемарити ни безбедносни аспект ове одлуке. Јер свака база на Арктику има исту војну тежину као носач авиона.

„Меморандум о заштити америчких националних интереса у арктичким и антарктичким регијама” налаже израду плана у року од 60 дана који би подразумевао градњу најмање три тешка ледоломца и препоруке локација за по две базе за подршку на америчком и страном тлу. Ова Трампова одлука, иако финансијски прескупа, представља наставак стратегије америчког освајања поларних путева. Али, колико је Трамп решен да оснажи америчко присуство на Арктику и колико та његова стратешка одлука нема цену, могли смо се уверити када је прошле године понудио да купи Гренланд од Данске. Пошто САД са 12 милиона долара већ помажу Гренланд, где се налази најсевернија америчка војна база, амерички председник је израчунао да му је јефтиније да финансијску трансакцију обави једном заувек.

Трамп, који не верује у климатске промене, ипак је увидео да се топљењем леда стратешка геополитичка борба премешта на север и да САД, које су до сада издвајале огроман новац за освајање ресурса у топлијим подручјима – сада озбиљно касне на северу. САД тренутно имају само један тешки ледоломац, „Поларну звезду”, коју бивши амерички поморски генерали зову мамутом и „хране” је деловима са сестринског брода. Имају још и један ледоломац средње снаге. Русија их има 40, Финска седам, Канада и Шведска по шест, а Јужна Кореја гради 15. Гужву на Арктику усложњава и Кина, која нема арктичку обалу, али такође полаже право на арктичке ресурсе финансирајући различите инфраструктурне пројекте.

Иако се у меморандуму наводи да би стално присуство америчке флоте на Арктику могло користити тој држави за остваривање читавог низа националних циљева, критичари овог подухвата сматрају да је евентуална добит у далекој будућности. А ако је реч о супротстављању безбедносним изазовима које за САД представљају Кина и Русија, онда три тешка ледоломца неће решити проблем. Али, недавна пловидба америчке морнарице у Баренцовом мору (три од четири брода који су пловили уз фрегату британске краљевске морнарице били су разарачи из базе у Шпанији) показала је да ће путовања у руско „двориште” бити обновљена и да Русија не може „бесплатно добити краљевство у Баренцовом мору”, чији је већи део руска ексклузивна економска зона.

Прошле године је Конгресу представљена „Америчка доктрина” усмерена на блокирање руског „Северног морског пута”, што је директно повезано с америчком националом безбедношћу. САД на Арктику поседују малу територију на Аљасци, а Пентагон је захтевао већи притисак на чланице НАТО-а да обезбеде неограничен приступ овим северним областима. Државни секретар Мајк Помпео је прошле године у Финској рекао да се Арктик развио у „полигон за сучељавање моћи и конкуренцију”. А за САД је незамисливо да не учествују у једној таквој борби.

Процењено је да је тешко доступно ледено арктичко подручје најперспективније налазиште гаса, нафте и минерала. Русија је најавила да ће до 2030. године у овај регион уложити око 11 билиона рубаља, а Владимир Путин је пре три године проценио богатство минерала у регији на 30 билиона долара. Русија планира да у наредне четири године „Северним морским путем” превози 50 милиона тона терета годишње, а ту се не убрајају само фосилна горива, него и житарице.

Кина је изузетно заинтересована за проходност овог пута јер намерава да се у наредним годинама већински део промета робе са источне на западну хемисферу одвија овим путем. Кинеска „Арктичка бела књига” из 2018. године дугорочно свакако није по вољи ни Русији, али за сада заједно учествују у пројектима у овом региону.

На Кину зубима шкргућу и остале чланице Арктичког савета, које су, за разлику од званичног Пекинга, „праве” арктичке земље, које имају суверенитет у овој области: Канада, Данска, Финска, Исланд, Норвешка, Шведска, Русија и САД. Захваљујући новцу који поседује, Кина свакако неће одустати од свог „Поларног пута свиле”, поготово сад кад купује тешке ледоломце.