SAD probijaju led u trci za Arktik

U trci za osvajanje Arktika SAD su dobrano zaostale, ali odluka američkog predsednika Donalda Trampa da se do 2029. godine u regiji večnog leda izgrade flota ledolomaca i nekoliko baza pokazuje odlučnost u njegovoj nameri da prekomponuje američke interese. Memorandum šefa Bele kuće, koji je objavio američki časopis „Difens njuz”, zasnovan je na fokusiranju na agresivnije suprotstavljanje Rusiji i Kini u osvajanju polarnih resursa, ali se ne može zanemariti ni bezbednosni aspekt ove odluke. Jer svaka baza na Arktiku ima istu vojnu težinu kao nosač aviona.

„Memorandum o zaštiti američkih nacionalnih interesa u arktičkim i antarktičkim regijama” nalaže izradu plana u roku od 60 dana koji bi podrazumevao gradnju najmanje tri teška ledolomca i preporuke lokacija za po dve baze za podršku na američkom i stranom tlu. Ova Trampova odluka, iako finansijski preskupa, predstavlja nastavak strategije američkog osvajanja polarnih puteva. Ali, koliko je Tramp rešen da osnaži američko prisustvo na Arktiku i koliko ta njegova strateška odluka nema cenu, mogli smo se uveriti kada je prošle godine ponudio da kupi Grenland od Danske. Pošto SAD sa 12 miliona dolara već pomažu Grenland, gde se nalazi najsevernija američka vojna baza, američki predsednik je izračunao da mu je jeftinije da finansijsku transakciju obavi jednom zauvek.

Tramp, koji ne veruje u klimatske promene, ipak je uvideo da se topljenjem leda strateška geopolitička borba premešta na sever i da SAD, koje su do sada izdvajale ogroman novac za osvajanje resursa u toplijim područjima – sada ozbiljno kasne na severu. SAD trenutno imaju samo jedan teški ledolomac, „Polarnu zvezdu”, koju bivši američki pomorski generali zovu mamutom i „hrane” je delovima sa sestrinskog broda. Imaju još i jedan ledolomac srednje snage. Rusija ih ima 40, Finska sedam, Kanada i Švedska po šest, a Južna Koreja gradi 15. Gužvu na Arktiku usložnjava i Kina, koja nema arktičku obalu, ali takođe polaže pravo na arktičke resurse finansirajući različite infrastrukturne projekte.

Iako se u memorandumu navodi da bi stalno prisustvo američke flote na Arktiku moglo koristiti toj državi za ostvarivanje čitavog niza nacionalnih ciljeva, kritičari ovog poduhvata smatraju da je eventualna dobit u dalekoj budućnosti. A ako je reč o suprotstavljanju bezbednosnim izazovima koje za SAD predstavljaju Kina i Rusija, onda tri teška ledolomca neće rešiti problem. Ali, nedavna plovidba američke mornarice u Barencovom moru (tri od četiri broda koji su plovili uz fregatu britanske kraljevske mornarice bili su razarači iz baze u Španiji) pokazala je da će putovanja u rusko „dvorište” biti obnovljena i da Rusija ne može „besplatno dobiti kraljevstvo u Barencovom moru”, čiji je veći deo ruska ekskluzivna ekonomska zona.

Prošle godine je Kongresu predstavljena „Američka doktrina” usmerena na blokiranje ruskog „Severnog morskog puta”, što je direktno povezano s američkom nacionalom bezbednošću. SAD na Arktiku poseduju malu teritoriju na Aljasci, a Pentagon je zahtevao veći pritisak na članice NATO-a da obezbede neograničen pristup ovim severnim oblastima. Državni sekretar Majk Pompeo je prošle godine u Finskoj rekao da se Arktik razvio u „poligon za sučeljavanje moći i konkurenciju”. A za SAD je nezamislivo da ne učestvuju u jednoj takvoj borbi.

Procenjeno je da je teško dostupno ledeno arktičko područje najperspektivnije nalazište gasa, nafte i minerala. Rusija je najavila da će do 2030. godine u ovaj region uložiti oko 11 biliona rubalja, a Vladimir Putin je pre tri godine procenio bogatstvo minerala u regiji na 30 biliona dolara. Rusija planira da u naredne četiri godine „Severnim morskim putem” prevozi 50 miliona tona tereta godišnje, a tu se ne ubrajaju samo fosilna goriva, nego i žitarice.

Kina je izuzetno zainteresovana za prohodnost ovog puta jer namerava da se u narednim godinama većinski deo prometa robe sa istočne na zapadnu hemisferu odvija ovim putem. Kineska „Arktička bela knjiga” iz 2018. godine dugoročno svakako nije po volji ni Rusiji, ali za sada zajedno učestvuju u projektima u ovom regionu.

Na Kinu zubima škrguću i ostale članice Arktičkog saveta, koje su, za razliku od zvaničnog Pekinga, „prave” arktičke zemlje, koje imaju suverenitet u ovoj oblasti: Kanada, Danska, Finska, Island, Norveška, Švedska, Rusija i SAD. Zahvaljujući novcu koji poseduje, Kina svakako neće odustati od svog „Polarnog puta svile”, pogotovo sad kad kupuje teške ledolomce.