Хоти кочи дијалог „Куртијевом платформом”

По завршетку парламентарних избора у Србији неке земље Западне Европе појачаће притисак на председника републике Александра Вучића у намери да се постигне нека врста компромиса. Жеља Немачке и Француске је да на следећем састанку, који ће највероватније бити одржан на предстојећем самиту у Паризу, Србија, као знак добре воље што је Приштина укинула реципрочне мере, прихвати да једнострано заустави дипломатску акцију отпризнавања такозване независности Косова, што званични Београд одбацује као могућност.

Председник Француске Емануел Макрон је у писму честитао избор новом косовском премијеру Авдулаху Хотију и изразио уверење да ће се дијалог с Београдом за нормализацију односа ускоро наставити, предложивши да се то догоди за око месец дана у Паризу. „Такође је на вама да се суочите с другим суштинским изазовом за Косово – настављањем дијалога са Србијом и тражењем решења за ваш спор свеобухватним, коначним и правно обавезујућим споразумом”, написао је Макрон, преноси „Косово онлајн”. Верујем у ваше учешће на овом самиту и у вашу спремност да предузмете потребне мере како би омогућили наставак дијалога, а Србија ће такође морати да уради свој део, поручио је Макрон у писму Хотију.

Француски председник наводи да би улога ЕУ у дијалогу требало да буде централна јер је, према његовим речима, спор између Београда и Приштине изазов за европску безбедност. Тим поводом следеће недеље ће у Приштини четири дана боравити специјални преговарач ЕУ за овај регион Мирослав Лајчак, који ће разговарати с представницима привремених косовских институција.

Зато је нови косовски премијер пожурио да представи платформу за наставак дијалога која се темељи на „три принципа” – да о „територијалном интегритету Косова” нема разговора, да се конфликт између Србије и Косова оконча кроз споразум о нормализацији односа и реципрочном признању и да нема трећег дела власти (Заједница српских општина с извршним овлашћењима). Овај план Хоти је изнео на седници косовске владе и једино су против њега гласали потпредседник владе Горан Ракић и министар за заједнице Далибор Јевтић. То је јасан знак да Српска листа иако је део извршне покрајинске власти не пристаје на уцене и ултиматуме.

За то време Хоти заправо не представља нову платформу, већ маше оном која је усвојена у време док је његов претходник Албин Курти био на челу владе. Ову платформу још 19. фебруара усвојила је косовска скупштина, када је усвојен и Закон о дијалогу. Тада је владајућу већину чинила коалиција ДСК Исе Мустафе и Самоопредељења Албина Куртија. За западне дипломате у Приштини је сасвим разумљива реакција премијерке Србије Ане Брнабић, која је одговарајући на косовску платформу изјавила да се слаже у потпуности с тиме да нема разговора о промени граница и да је Косово саставни део Србије.

Спољнополитички коментатор Немања Старовић за „Политику” каже да чак и кад оставимо по страни инсистирање на неповредивости територијалног интегритета тзв. Косова, упада у очи навод о томе да споразум с Београдом мора бити у складу с важећим уставом. „Већ на том месту се може уочити практична неспроводивост Хотијеве платформе. Наиме, кабинет актуелног премијера је изгласан с минималним 61 гласом у приштинском парламенту, од чега је 11 гласова обезбедио посланички клуб Српске листе. Коалициони споразум закључен између Српске листе и Хотијевог ДСК у свом кључном члану одређује неопходност пуне имплементације Бриселског споразума. Како су најважније одредбе тог споразума које се тичу формирања Заједнице српских општина оглашене неуставним од стране тзв. уставног суда у Приштини, јасно је да ће већ само испуњавање коалиционог споразума од којег зависи опстанак Хотијевог кабинета захтевати измене устава”, истиче Старовић.

Подсећа да је Куртијева влада оборена под снажним утицајем Ричарда Гренела, баш као и претходни кабинет Рамуша Харадинаја. С тим у виду, актуелна владајућа коалиција окупљена око ДСК, као и председник у систему привремених институција самоуправе Хашим Тачи, свакако имају немали дуг према Вашингтону, који ће морати да плате нешто већом флексибилношћу.

„Одлазећи с места премијера, Курти је вешто поставио неколико нагазних мина свом наследнику, у виду мера тзв. реципроцитета. Те мере су, сасвим логично, морале бити укинуте од стране Хотијеве владе, али је такав потез несумњиво умањио подршку јавности Хотијевом кабинету, а додатно увећао рејтинг Куртија, који већ припрема масовне демонстрације по градовима КиМ. Лансирање поменуте, максималистички постављене платформе за преговоре од стране Хотијеве владе стога видим пре свега као дефанзивни потез, усмерен према албанској јавности на Космету, док је и самом Хотију вероватно јасно да на таквим основама никаквих озбиљних преговора с Београдом не може бити”, наглашава Старовић.

А политички аналитичар Драгомир Анђелковић за наш лист каже да је јасно да је платформа која стиже из Приштине нефлексибилна и да је намењена за унутрашњу употребу. Каже да је сада свима видљиво да албанска политичка елита није спремна за постизање компромисног решења и да би као одговор Србија требало да усвоји своју платформу у којој би било написано оно што је истакла премијерка Брнабић да је за Србију апсолутно неприхватљиво било какво мењање или нарушавање територијалног ентитета и суверенитета наше земље.

„То пре свега подразумева да је КиМ саставни део Србије и да смо на тим основама спремни да разговарамо о нормализацији односа. По томе у било којој престоници Европе и света можемо да разговарамо само о томе да Косово добије једну врсту широке аутономије”, истиче Анђелковић.

Спахију: Одредити колико кошта признање

Политички аналитичар Неџмедин Спахију каже да се признање Београда не може добити уколико се за то нешто не да, па би, поручује, приштинска влада требало да одреди цену коју може да плати за независност. У супротном ће ово питање остати нерешено, преноси Кљан Косова. „Треба нешто дати, иначе морамо вршити притисак на Вучића. Наши савезници не могу учинити оно што су урадили 1999. године, јер данас је на сцени Путин, а не Јељцин”, каже Спахију.