Hoti koči dijalog „Kurtijevom platformom”

Po završetku parlamentarnih izbora u Srbiji neke zemlje Zapadne Evrope pojačaće pritisak na predsednika republike Aleksandra Vučića u nameri da se postigne neka vrsta kompromisa. Želja Nemačke i Francuske je da na sledećem sastanku, koji će najverovatnije biti održan na predstojećem samitu u Parizu, Srbija, kao znak dobre volje što je Priština ukinula recipročne mere, prihvati da jednostrano zaustavi diplomatsku akciju otpriznavanja takozvane nezavisnosti Kosova, što zvanični Beograd odbacuje kao mogućnost.

Predsednik Francuske Emanuel Makron je u pismu čestitao izbor novom kosovskom premijeru Avdulahu Hotiju i izrazio uverenje da će se dijalog s Beogradom za normalizaciju odnosa uskoro nastaviti, predloživši da se to dogodi za oko mesec dana u Parizu. „Takođe je na vama da se suočite s drugim suštinskim izazovom za Kosovo – nastavljanjem dijaloga sa Srbijom i traženjem rešenja za vaš spor sveobuhvatnim, konačnim i pravno obavezujućim sporazumom”, napisao je Makron, prenosi „Kosovo onlajn”. Verujem u vaše učešće na ovom samitu i u vašu spremnost da preduzmete potrebne mere kako bi omogućili nastavak dijaloga, a Srbija će takođe morati da uradi svoj deo, poručio je Makron u pismu Hotiju.

Francuski predsednik navodi da bi uloga EU u dijalogu trebalo da bude centralna jer je, prema njegovim rečima, spor između Beograda i Prištine izazov za evropsku bezbednost. Tim povodom sledeće nedelje će u Prištini četiri dana boraviti specijalni pregovarač EU za ovaj region Miroslav Lajčak, koji će razgovarati s predstavnicima privremenih kosovskih institucija.

Zato je novi kosovski premijer požurio da predstavi platformu za nastavak dijaloga koja se temelji na „tri principa” – da o „teritorijalnom integritetu Kosova” nema razgovora, da se konflikt između Srbije i Kosova okonča kroz sporazum o normalizaciji odnosa i recipročnom priznanju i da nema trećeg dela vlasti (Zajednica srpskih opština s izvršnim ovlašćenjima). Ovaj plan Hoti je izneo na sednici kosovske vlade i jedino su protiv njega glasali potpredsednik vlade Goran Rakić i ministar za zajednice Dalibor Jevtić. To je jasan znak da Srpska lista iako je deo izvršne pokrajinske vlasti ne pristaje na ucene i ultimatume.

Za to vreme Hoti zapravo ne predstavlja novu platformu, već maše onom koja je usvojena u vreme dok je njegov prethodnik Albin Kurti bio na čelu vlade. Ovu platformu još 19. februara usvojila je kosovska skupština, kada je usvojen i Zakon o dijalogu. Tada je vladajuću većinu činila koalicija DSK Ise Mustafe i Samoopredeljenja Albina Kurtija. Za zapadne diplomate u Prištini je sasvim razumljiva reakcija premijerke Srbije Ane Brnabić, koja je odgovarajući na kosovsku platformu izjavila da se slaže u potpunosti s time da nema razgovora o promeni granica i da je Kosovo sastavni deo Srbije.

Spoljnopolitički komentator Nemanja Starović za „Politiku” kaže da čak i kad ostavimo po strani insistiranje na nepovredivosti teritorijalnog integriteta tzv. Kosova, upada u oči navod o tome da sporazum s Beogradom mora biti u skladu s važećim ustavom. „Već na tom mestu se može uočiti praktična nesprovodivost Hotijeve platforme. Naime, kabinet aktuelnog premijera je izglasan s minimalnim 61 glasom u prištinskom parlamentu, od čega je 11 glasova obezbedio poslanički klub Srpske liste. Koalicioni sporazum zaključen između Srpske liste i Hotijevog DSK u svom ključnom članu određuje neophodnost pune implementacije Briselskog sporazuma. Kako su najvažnije odredbe tog sporazuma koje se tiču formiranja Zajednice srpskih opština oglašene neustavnim od strane tzv. ustavnog suda u Prištini, jasno je da će već samo ispunjavanje koalicionog sporazuma od kojeg zavisi opstanak Hotijevog kabineta zahtevati izmene ustava”, ističe Starović.

Podseća da je Kurtijeva vlada oborena pod snažnim uticajem Ričarda Grenela, baš kao i prethodni kabinet Ramuša Haradinaja. S tim u vidu, aktuelna vladajuća koalicija okupljena oko DSK, kao i predsednik u sistemu privremenih institucija samouprave Hašim Tači, svakako imaju nemali dug prema Vašingtonu, koji će morati da plate nešto većom fleksibilnošću.

„Odlazeći s mesta premijera, Kurti je vešto postavio nekoliko nagaznih mina svom nasledniku, u vidu mera tzv. reciprociteta. Te mere su, sasvim logično, morale biti ukinute od strane Hotijeve vlade, ali je takav potez nesumnjivo umanjio podršku javnosti Hotijevom kabinetu, a dodatno uvećao rejting Kurtija, koji već priprema masovne demonstracije po gradovima KiM. Lansiranje pomenute, maksimalistički postavljene platforme za pregovore od strane Hotijeve vlade stoga vidim pre svega kao defanzivni potez, usmeren prema albanskoj javnosti na Kosmetu, dok je i samom Hotiju verovatno jasno da na takvim osnovama nikakvih ozbiljnih pregovora s Beogradom ne može biti”, naglašava Starović.

A politički analitičar Dragomir Anđelković za naš list kaže da je jasno da je platforma koja stiže iz Prištine nefleksibilna i da je namenjena za unutrašnju upotrebu. Kaže da je sada svima vidljivo da albanska politička elita nije spremna za postizanje kompromisnog rešenja i da bi kao odgovor Srbija trebalo da usvoji svoju platformu u kojoj bi bilo napisano ono što je istakla premijerka Brnabić da je za Srbiju apsolutno neprihvatljivo bilo kakvo menjanje ili narušavanje teritorijalnog entiteta i suvereniteta naše zemlje.

„To pre svega podrazumeva da je KiM sastavni deo Srbije i da smo na tim osnovama spremni da razgovaramo o normalizaciji odnosa. Po tome u bilo kojoj prestonici Evrope i sveta možemo da razgovaramo samo o tome da Kosovo dobije jednu vrstu široke autonomije”, ističe Anđelković.

Spahiju: Odrediti koliko košta priznanje

Politički analitičar Nedžmedin Spahiju kaže da se priznanje Beograda ne može dobiti ukoliko se za to nešto ne da, pa bi, poručuje, prištinska vlada trebalo da odredi cenu koju može da plati za nezavisnost. U suprotnom će ovo pitanje ostati nerešeno, prenosi Kljan Kosova. „Treba nešto dati, inače moramo vršiti pritisak na Vučića. Naši saveznici ne mogu učiniti ono što su uradili 1999. godine, jer danas je na sceni Putin, a ne Jeljcin”, kaže Spahiju.