Половина средњошколаца сматра да је абортус грех

Скоро половина средњошколаца у Србији сматра да је абортус грех, око 40 одсто њих верује да жене треба више да рађају како би опстали као нација, трећина је уверена да мушкарац треба да води главну реч у породици, док осам одсто тинејџера сматра да жена повремено заслужује батине.

Највећу социјалну дистанцу ученици другог и трећег разреда средњих школа имају према геј и лезбијској популацији, Албанцима и Ромима, а у порасту је број тинејџера који имају нетрпељив однос према мигрантима.

Ово су само неки од најзанимљивијих, али и забрињавајућих резултата истраживања под називом „Вредносне оријентације средњошколаца у Србији” које је током 2019. године урадио Институт за социологију за потребе Хелсиншког одбора за људска права. Иако је укупан узорак средњошколаца трећег и четвртог разреда који је анкетиран за потребе ове студије – 890, анализа је урађена на 866 случаја, а у питању су генерације рођене 2001, 2002. и 2003. године, након петооктобарских промена у Србији. Истраживање је спроведено у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и Новом Пазару, чиме су географски покривени већи регионални центри у земљи и узета у обзир етнички мешовита подручја, а испитивани су ставови и вредности тинејџера према национализму, патријархалности, хомофобији, односу према абортусу и ромској популацији.

Иако резултати ове студије показују да је дошло до благог опадања патријархалности средњошколаца у односу на период 2011. године и да тинејџери данас више верују у једнакост полова, ауторе ове студије забрињава прихватање става да жене повремено заслужују батине и чињеница да је однос према абортусу као греху под снажним утицајем религијског дискурса – Српске православне цркве, ислама, али и увођења веронауке у школски програм, јер се ради о првим генерацијама које су имале веронауку као изборни предмет. Наиме, трећина њих брани ставове типа „ако дозволимо абортус, пропада нам и нација”, „залажем се за потпуну забрану абортуса” и „треба забранити феминистичке организације које пропагирају право жене на абортус”.

Што се тиче ставова према национализму, ова студија показује да трећина средњошколаца има изражена националистичка уверења када је у питању „органски” национализам, којим се наглашава културно и биолошко јединство нације, док на скали етноцентричног национализма, који мери специфичније међунационалне односе, можемо рећи да имају „умерене” ставове.

Резултати на скали односа према прошлости и одговорности показују да средњошколци немају јасан став према блиској историји: чак 42 одсто њих има умерен став, трећина сматра да су Срби већински одговорни за злочине почињење током рата, док трећина верује да припадници нашег народа уопште нису имали одговорност за рат и злочин. Већина се слаже са ставом да су „сви народи” одговорни за рат, а сличан проценат подржава и тврдњу да су политичке елите те које су одговорне за ратове, а не народ. Више од половине средњошколаца слаже се са ставом да Косово треба да остане у саставу Србије, наспрам скоро 12 процената њих који сматрају да је Косово независна држава.

Када је у питању однос према ромској мањини, подаци показују да сваки десети средњошколац сматра да Роми не треба да буду равноправни са остатком становништва. О етничкој и социјалној дистанци говори и релативно подржавање тврдњи које се односе на то да Роми неће да раде и више воле да просјаче, који подржава чак трећина испитаника. На скали односа према ромској мањини, 16 одсто средњошколаца има екстремне ставове према Ромима, а 40 процената њих има толерантан однос. Када се погледају просечне вредности на свим исказима који се односе на ову групу питања и пореде са истим исказима из 2011. године, види се да су ставови данас толерантнији и да можемо говорити о смањивању стереотипа према Ромима. Тако се са тврдњом да Роми треба да буду потпуно равноправни у друштву слаже две трећине испитаника и испитаница из 2019. године.