Поремећај расположења може да личи на депресију

Поспаност, малаксалост, недостатак енергије, поремећај расположења, раздражљивост, слаба концентрација, лупање срца, стезање у грудима, недостатак ваздуха, тромост екстремитета, главобоља, вртоглавица, само су неки од симптома пролећног умора. Прави узрок настанка овог проблема није сасвим разјашњен. Ипак, ово стање се не сматра болешћу, а ни здравственим поремећајем. Лекари овај проблем сврставају у пролазне здравствене феномене, са којим се сусрећу у ово доба године.

Др Милена Костић (Фото: лична архива)

Како истиче др Милена Костић, специјалиста опште медицине Дома здравља у Лазаревцу, проблем се среће код великог броја људи – код некога је мање, а код некога је више изражен и дуже траје.

– Многи на симптоме неће ни обратити пажњу, нити се пожалити на њих, а ако бисмо узели у обзир све особе које су осетиле неке од симптома макар накратко или повремено, онда би се могло рећи да скоро свака друга особа пати од такозваног пролећног умора. Неколико фактора утиче на појаву симптома пролећног умора. Неке од важних промена дешавају се у хормонима. Битну улогу има стварање мелатонина, кога има више у зимским месецима, када је дан дужи. Са доласком пролећа и више сунчеве дневне светлости, лучење овог хормона се смањује, а превагу преузима серотонин. Овај такозвани хормон среће покреће организам на акцију. Организам је навикао током хладних дана на смањену физичку активност, а јачу калоријску исхрану, па на повећану активност не успева одмах да се прилагоди, што се манифестује осећајем умора. Томе треба додати и повећане дневне осцилације спољашње температуре и атмосферског притиска, што пре свега утиче на висину артеријског притиска, углавном га снижавајући. И то има за последицу осећај недостатка енергије, то јест умора – додаје др Костић.

Важно је знати да је ово стање пролазно и да у превазилажењу тегоба може помоћи примена уобичајених опште познатих здравих животних навика. Једна од основних мера јесте редован, правилан режим сна, без непотребног одлагања одласка на ранији починак, уз читање књиге пред спавање уместо гледања телевизије или рада на компјутеру или на мобилном телефону. Друга важна мера јесте правилан режим исхране, што подразумева разноврсну исхрану, са што више свежег воћа и поврћа. Ово доба године није идеално за држање строге нискокалоричне дијете упркос могућем повећању телесне тежине током претходних месеци. Трећа важна мера у ублажавању тегоба умора јесте физичкa активност. Она је посебно благотворна ако се примењује на отвореном простору, а то може бити и обична, али редовна дневна шетња у парку или шуми. Понекад је, да би се човек боље осећао, довољан кратак предах од 10 минута у миру и тишини, што се може некад практиковати и у радно време, да би човек био продуктивнији. Не треба заборавити позитивно деловање краткотрајног поподневног одмора (може бити довољно 20 или 40 минута, највише сат времена) на здравље и функционисање организма.

– Врло често нисмо у могућности да све ове здраве активности и навике применимо, али важно је да се потрудимо. Ово пролеће 2020. године није било обично, јер смо се нашли у једној потпуно ванредној ситуацији због појаве вируса корона. Зато се може очекивати да поремећај расположења буде доминантни знак пролећног умора ове године. Иначе, поремећај расположења у пролеће може личити на праву депресију. Особа може бити безвољна, меланхолична, успорена, са поремећеним сном. Ако ово стање траје дуже од две недеље и прикључују му се и осећај кривице, недостатак самопоштовања, јача осећај безнађа и беспомоћности, треба мислити и на праву депресију. Пошто не можемо да применимо активности на отвореном у уобичајеној мери, морамо се посветити другим активностима, посветити неко време и себи, а поделити бриге са драгим особама у које имамо поверење – истиче наша саговорница.

Специфични тестови за дијагнозу пролећног умора не постоје. Уколико било које описане тегобе трају дуже од две недеље, постају израженије или значајно ометају особу у свакодневном функционисању, потребно је да посети лекара.