Александар Шешељ (СРС): Своје проблеме да решавамо сами

Српски радикали увек ће инсистирати да наше унутрашње проблеме, од међусобних односа до привредних, решавамо сами у парламенту, а не по страном диктату и по вољи представника прозападног невладиног сектора, који су постали врховни ауторитет за све области живота, каже Александар Шешељ, заменик председника СРС-а и четврти на листи Др Војислав Шешељ – Српска радикална странка. Посланици СРС-а у Скупштини Србије су, истиче, показали да су им проблеми грађана најважнији, подношењем, између осталог,  законског предлога, „овереног” са сто хиљада потписа грађана, за укидање јавних извршитеља, инсистирањем на томе да минималне плате и пензије могу да „покрију” минималну потрошачку корпу, али и да су доследни у заштити националних интереса и да промену власти желе на изборима, а не на улици.

Једини обећавате укидање финансирања невладиних организација, којих и зашто?

Говоримо о људско-правашким НВО, чија је основна улога да овде промовишу независност Косова, наводни геноцид у Сребреници... Нисмо за њихову забрану, али није нормално да такви добијају новац из српског буџета преко разних измишљених пројеката. Од 2000. године невладин сектор, који се иначе отворено бави политиком, овде је највећи ауторитет у свим сферама друштвеног живота...

Власт, ваљда, одлучује...

Тако би требало да буде, али ми од сваког министра  прво чујемо да је невладин сектор сагласан са законским предлогом, а уколико се они не слажу слушамо о повратку у деведесете. СРС четири године у парламенту указује да је пословник о раду недемократски, да власт својим амандманима гуши расправу, а власт не реагује. Чим су Европска комисија и НВО рекли да то мора да се промени, власт је променила. Да не помињемо правосуђе на које се грађани толико жале...

Ви говорите и о променама у правосуђу, шта замерате?

Проблем нашег правосуђа јесте утицај извршне власти на њега, али то се неће променити ако се избор судија измести из парламента, што захтева ЕУ, да би се, наводно, избегла политизација. Ту видимо лицемерје ЕУ, којој не смета што Немачка бира судије на савезном нивоу у парламенту. Уколико изместимо избор судија из парламента, они ће се бирати по неким кабинетима. Па, недавно је Удружење судија и тужилаца у свом прогласу указало на негативан утицај формирања паралелних правосудних база које воде невладине организације, које, како су навели, претендују да уређују трећу грану власти. Овде се у јавности ти из невладиног сектора представљају као експерти за правна питања, њихово мишљење је важније од професора наших правних факултета и судија Уставног суда. Проблем је што није важно мишљење нашег, највероватније, највећег стручњака за кривично право професора Правног факултета Милана Шкулића, већ став Милана Антонијевића, уз дужно поштовање према Антонијевићу, само зато што је он из НВО.

Имате примедбе и на економску политику?

У време пандемије смо видели колико је важна домаћа производња, а ми од 2000. године имамо субвенционисање страних инвеститора са 10.000–15.000 евра по радном месту, док у 99 одсто случајева домаћи привредници немају такве погодности. Страни инвеститори могу да оду, чим им истекне програм субвенција, да оставе људе без посла. Треба да се, пре свега, оријентишемо на сопствено знање и домаћу привреду, да укинемо једнострану примену Споразума о стабилизацији и придруживању, будући да смо за 11 година његове примене, укидањем царина на робу из ЕУ, довели наше привреднике, пре свега пољопривреднике, у ситуацију да не могу да буду конкурентни ни на сопственом, а камоли неком другом тржишту. Морамо да подстичемо наше пољопривреднике, микро, мала и средња предузећа, само тако ћемо на дужи рок развити нашу економију. Кључно је и потпуно одвајање од диктата ММФ-а, који се овде пита за цену струје, висину плата и пензија, која ће предузећа бити продата... Видели смо недавну нерационалну продају Комерцијалне банке, највеће српске банке, при том успешне, то није у нашем интересу.

Против сте уласка у ЕУ, а за савез са Русијом, али Русија је далеко, а ми смо окружени земљама ЕУ и тамо извозимо 60 одсто производа?

Не бих рекао да су Брисел и Вашингтон близу. Кад подвучемо црту испод 20 година наших преговора о уласку у ЕУ, ништа нисмо ближи чланству, него 2000. године, а за то време морали смо да испунимо низ понижавајућих услова – сарадња с Хашким трибуналом, пристанак на распад заједничке државе са Црном Гором, добили смо самопроглашену независност Косова, коју је већина земаља ЕУ признала и још траже да је ми признамо ако хоћемо у ЕУ. Притом је француски председник Емануел Макрон јасно рекао да ЕУ треба да се реформише, да се неће ширити. Перспектива за регион Балкана јесте „мали шенген”. Ми сматрамо да Србија није 20 година  преговарала са ЕУ да би постала члан балканске уније са Албанијом и Северном Македонијом. Сматрамо да у савезу са Руском Федерацијом кроз Евроазијску економску унију и ОДКБ можемо да обезбедимо економски просперитет наше земље, притом се од нас не тражи да се, на пример, одрекнемо дела своје територије.