Дајте детету лични пример

Истраживања тврде да гојазна деца више оболевају, нарочито од вирусних инфекција дисајних органа, него нормално ухрањена деца. Касније у животу она показују нежељене психолошке девијације и знаке комплекса ниже вредности.

Гојазност код деце обично се јавља сасвим рано. Већ у првој и другој години живота количине хране треба одредити према апетиту детета, а не присилним мерама повећавати апетит. Контрола телесне масе и раста детета треба да се систематски спроводи једанпут месечно.

При састављању дневног оброка намењеног деци, у сврху спречавања гојазности и релеватних болести у каснијим фазама живота, извесне намирнице имају предност.

Брашно и прерађевине од брашна – хлеб од црног и полубелог брашна (тип 1100 и 850) обогаћен мекињама има приоритет. Међутим, прерађевине од белог брашна (тестенине, макароне, резанци, пице, лазање, као и разне грицкалице) треба свести на најмању меру.

Млеко је главна храна малог детета, али не може да буде и једина, сем у првим месецима. Млеко садржи мале количине гвожђа, а ако се недовољно уноси, узрокује појаву анемије. Деца која пију много млека нерадо једу друге намирнице богате гвожђем.

Млечни производи – сир, јогурт и кисело млеко врло су добра храна за малу децу, јер садрже беланчевине које се боље искоришћавају него беланчевине непрерађеног млека, а садрже и веће количине витамина Бе-комплекса.

Јаја, нарочито меко кувана, најкомплетнија су намирница, те поред млека представљају приоритет у поређењу с другим намирницама животињског порекла.

Месо, нарочито младих животиња, а посебно немасна риба и живинско месо имају приоритет у односу на прерађевине од меса. Прерађевине као што су виршле, саламе и паштете садрже велике количине масти и хемијске конзервансе, па су лош избор за децу.

Масноће биљног порекла нарочито маслиново уље, уље коштица грожђа и орашасти плодови (лешник, бадем, орах) добри су извори незасићених и полинезасићених масноћа. Наравно, не треба бежати ни од масноћа животињског порекла: маслац, кајмак и слично. Маргарин боље заобиђите.

Поврће – свеже или замрзнуто, у сировом стању или лако барено, као и оно које се по потреби може дати у кашастом стању, има предност. Дајте детету лични пример и ви такође једите исто поврће.

Воће нарочито сочно, у сировом стању, представља неопходан део дечје хране. Приоритет има воће које се може јести са кором, а претходно се мора добро опрати.

Слаткише који садрже велике количине масти и шећера, као што су разни кремови са додатком чоколаде и лешника, сладолед, лизалице и слични производи, треба свести на најмању меру. Тако ћете спречити да се дете навикава да ужива у слаткишима.

Напици – индустријски произведени мутни, кашасти воћни сокови и сокови од поврћа, као и сирови и вештачки сокови са додатком већих количина шећера, боја и неких стимулирајућих материја по свом квалитету далеко заостају за соковима добијеним од свежег воћа и поврћа.

Када је реч о раној профилакси путем правилне исхране мале деце, не треба заборавити следећа правила:

Мало дете не треба да буде понуђено истом количином хране као и одрасла особа.

Не инсистирати да дете против своје воље поједе све количине које се налазе у тањиру.

Не треба се секирати ако апетит детета повремено опада и неки оброк одбије.

Дете не треба награђивати слаткшима зато што је појело све што му је сервирано.

Ако дете упорно одбија неку врсту хране, треба је заменити другом из исте групе намирница.

Ако се при исхрани мале деце поштују дати принципи, уз одговарајућу физичку активност, неће доћи до гојазности, јер се неће развити навике везане за култ према намирницама које поспешују појаву гојазности и релеватних болести у каснијим фазама живота.

Јасна Вујичић, нутрициониста

www.nadijeti.com