Кикирики из Семберије

Бијељина – Семберски крај надалеко је познат по производњи различитих пољопривредних култура. Благодети овог поднебља омогућили су производњу свих врста житарица, поврћа и воћа, тако да у семберијским селима готово да нема домаћинства које се не бави пољопривредом. Ипак, домаћинство породице Танацковиће из семберијског села Велика Обарска је специфично, јер на свом имању ова породица већ годинама уз остале пољопривредне културе, узгаја и кикирики и то првенствено захваљујући Драгици Танацковић.

„Прво семе кикирикија засадила сам пре пет-шест година и то из знатижеље. Добила сам семе од пријатеља из Србије и велим хајде да видим хоће ли успети? И тако је кренуло. Најпре су то биле мале количине само из хобија и за породицу. Више да се деца мало забављају”, прича Драгица.
За овај Драгичин хоби ускоро се прочуло прво код комшија, а потом и шире.

„Долазиле су комшије и пријатељи, све то им је изгледало помало невероватно и сви су желели да пробају. Најчешћа реакција је била – „прави је”, каже  Драгица.

Након прве веће производње Драгица, која већ годинама узгаја и јагоде и купине , одлучила је да се са кикирикијем представи на бијељинском Сајму пољопривреде, где је њен штанд са изложеним кикирикијем био прави хит и један од најпосећенијих, а Драгица је одмах је добила награду Сајма.

То јој је , вели, био подстицај да озбиљније крене са производњом кикирикија, тако да је данас око дунум имања засејан овом биљком некарактеристичном за наше поднебље, а род јој је око сто педесет килограма кикирикија. Упркос знатижељи и великом интересовању Драгица је и даље једини произвођач кикирикија на подручју Семберије, а како каже то вероватно због тога што око узгајања има доста посла.

„Биљка се сеје у рано пролеће , а род доспева на јесен. Има доста посла око њега, треба га пет-шест пута окопати, загртати, а још ако је суша и доста заливати. Око кикирикија углавном радим сама. Мало помогну муж и син , али углавном све то радим сама. Ипак, када се увече седне да се мало поприча или погледа нешто на телевизији, онда се сви радо забављају уз кикирики”, прича  Драгица.  

Кикирики, како истиче, није тешко продати, а каже да је након излагања на Сајму имала више телефонских позива људи из различитих крајева који су желели да купе семе.

„Јављали су ми се људи чак и из Словеније и наручивали семе. Род у највећој мери поклоним родбини и пријатељима, а нешто и продам овде у Семберији“, прича Драгица и додаје да за сада не намерава да проширује производњу, јер, како каже, не може све да стигне.

На примедбу да се кикирикију приписују афридизијачка својства и питање да ли су мушкарци чешћи купци Драгица кроз смех одговара:

„Не. Углавном купују жене и деца.  Не знам да ли се мушкарци помало стиде или не верују у ту причу”.