Kikiriki iz Semberije

Bijeljina – Semberski kraj nadaleko je poznat po proizvodnji različitih poljoprivrednih kultura. Blagodeti ovog podneblja omogućili su proizvodnju svih vrsta žitarica, povrća i voća, tako da u semberijskim selima gotovo da nema domaćinstva koje se ne bavi poljoprivredom. Ipak, domaćinstvo porodice Tanackoviće iz semberijskog sela Velika Obarska je specifično, jer na svom imanju ova porodica već godinama uz ostale poljoprivredne kulture, uzgaja i kikiriki i to prvenstveno zahvaljujući Dragici Tanacković.

„Prvo seme kikirikija zasadila sam pre pet-šest godina i to iz znatiželje. Dobila sam seme od prijatelja iz Srbije i velim hajde da vidim hoće li uspeti? I tako je krenulo. Najpre su to bile male količine samo iz hobija i za porodicu. Više da se deca malo zabavljaju”, priča Dragica.
Za ovaj Dragičin hobi uskoro se pročulo prvo kod komšija, a potom i šire.

„Dolazile su komšije i prijatelji, sve to im je izgledalo pomalo neverovatno i svi su želeli da probaju. Najčešća reakcija je bila – „pravi je”, kaže  Dragica.

Nakon prve veće proizvodnje Dragica, koja već godinama uzgaja i jagode i kupine , odlučila je da se sa kikirikijem predstavi na bijeljinskom Sajmu poljoprivrede, gde je njen štand sa izloženim kikirikijem bio pravi hit i jedan od najposećenijih, a Dragica je odmah je dobila nagradu Sajma.

To joj je , veli, bio podsticaj da ozbiljnije krene sa proizvodnjom kikirikija, tako da je danas oko dunum imanja zasejan ovom biljkom nekarakterističnom za naše podneblje, a rod joj je oko sto pedeset kilograma kikirikija. Uprkos znatiželji i velikom interesovanju Dragica je i dalje jedini proizvođač kikirikija na području Semberije, a kako kaže to verovatno zbog toga što oko uzgajanja ima dosta posla.

„Biljka se seje u rano proleće , a rod dospeva na jesen. Ima dosta posla oko njega, treba ga pet-šest puta okopati, zagrtati, a još ako je suša i dosta zalivati. Oko kikirikija uglavnom radim sama. Malo pomognu muž i sin , ali uglavnom sve to radim sama. Ipak, kada se uveče sedne da se malo popriča ili pogleda nešto na televiziji, onda se svi rado zabavljaju uz kikiriki”, priča  Dragica.  

Kikiriki, kako ističe, nije teško prodati, a kaže da je nakon izlaganja na Sajmu imala više telefonskih poziva ljudi iz različitih krajeva koji su želeli da kupe seme.

„Javljali su mi se ljudi čak i iz Slovenije i naručivali seme. Rod u najvećoj meri poklonim rodbini i prijateljima, a nešto i prodam ovde u Semberiji“, priča Dragica i dodaje da za sada ne namerava da proširuje proizvodnju, jer, kako kaže, ne može sve da stigne.

Na primedbu da se kikirikiju pripisuju afridizijačka svojstva i pitanje da li su muškarci češći kupci Dragica kroz smeh odgovara:

„Ne. Uglavnom kupuju žene i deca.  Ne znam da li se muškarci pomalo stide ili ne veruju u tu priču”.