Партизани нису праштали
Јако ме је обрадовала појава једног правог историчара господина Гарашанина, који пише на основу докумената, а не измишљених података, као што је то био случај са некима који су писали о Сремском фронту.
Изванредан је његов допис о Десанту на Дрвар, који је истински приказ тога догађаја. Одличан је његов чланак Козарачка епопеја српског народа (12. 6. 2020). Ипак, додао бих нешто закључку овог чланка: „Прави геноцид (српског народа) за који никад нико није одговарао осим немачких заповедника и појединих усташких бојовника.”
У набрајању снага које су учествовале у крвавој офанзиви на Србе и Партизане на Козари, Гарашанин не наводи становнике хрватских и неких муслиманских села из тог подручја. Вероватно није нашао документе о њиховом учешћу који и не постоје да се не би реметило братство и једниство наших народа.
По повратку партизана, становници ових села су пребегли преко Уне и Саве, а партизани су спалили њихова села. После рата су им као народним непријатељима одузета имања и они се никад више нису вратили.
По попису становништва седамдесетих година прошлог века у општини Босанска Дубица, која обухвата највећи део козарачког подручја, било је 87 одсто Срба, 11 одсто Муслимана и два одсто Хрвата.
Наум ликвидације Срба, коју су планирали усташе, претворио се у изгон Хрвата са овог подручја. У току седамдесетих година, радио сам као шумар на том подручју и позната су ми та збивања.
Срђан Танасковић,
Београд
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


