Обнова легата с највећом колекцијом икона

У дому Паве и Милана Секулића, у Узун Мирковој улици пет, у аутентичном ентеријеру који су за собом оставили ови колекционари, смештена је највећа приватна збирка икона која се у Србији може видети на једном месту. Овај легат је дуго година био скрајнут и за њега су знали само малобројни љубитељи уметности. У претходних неколико месеци завршени су неки од најважнијих радова на његовој реконструкцији, а у августу би требало да почне и обнова паркета. Када посао буде завршен, овај уметнички кутак биће потпуно обновљен и отворен за све оне који желе да се упознају са овим благом.

– Пава и Милан Секулић били су пасионирани колекционари. Њихова збирка се, између осталог, састоји од 165 икона насталих од 15. до 20. века на простору Србије, Македоније, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Хрватске, Италије, Грчке и Русије, а посебан куриозитет међу њима су јединствене и изванредне такозване италокритске иконе – каже Јелена Медаковић, директорка Музеја града Београда.

Међу иконама су и Богородица Страсна, коју је крајем 15. и почетком 16. века урадио Андреј Рицо, и Свети Јован Претеча, дело Константина Заре из 17. века.

Легат ради, али је некако склоњен од очију јавности. Због тога је у музеју одлучено да се уради све да се он представи на начин који заслужује.

– Крајем прошле године, уз подршку Министарства за културу и информисање, конзервирали смо неке делове намештаја, урадили декоративне технике на зиду, обновили гипсане орнаменте и поставили праву професионалну расвету, тако да се у легату може уживати и у вечерњим сатима. Уграђен је и безбедносни систем, а прекјуче смо потписали и уговор са Министарством културе о финансирању обнове храстовог паркета. Тај посао требало би да почне у августу. До почетка радова легат ће бити отворен за посетиоце. Планирамо да, када све буде завршено, овде окупљамо младе уметнике и љубитеље иконописа – наводи Медаковићева.

У легату се, поред икона, чувају слике и дела примењене уметности. Међу њима се налази ручно рађени намештај који су пројектовали власници, док је сликарство 19. века заступљено портретима Павела Ђурковића, Константина Данила и Арсенија Теодоровића, као и религиозним композицијама Стевана Алексића и Јована Клајића. У овом стану-легату од 150 квадрата чувају се и пејзажи Јована Бијелића, Марка Челебоновића и Игњата Јоба, сликара 20. века.

– Милан Секулић био је свестрана личност, архитекта и велики предузимач, али и сликар. У међуратном периоду учествовао је у градњи неколико приватних и пословних зграда, међу којима су стара зграда „Политике” и објекат у Узун Мирковој улици пет, у којој се налазио његов породични дом. Као веома цењен предузимач, организовао је и највеће грађевинске подухвате свог времена, изградњу Палате „Албанија” у Београду и Бановске палате у Новом Саду. Био је и изузетан љубитељ уметности, али и археологије. У стану се чувају чак и ископине које је открио приликом копања темеља за Палату „Албанија”. Новац који је зарађивао он је уложио у уметничке колекције и оставио га свима у облику овог легата – каже Јелена Медаковић.

Милан Секулић рођен је у Сремској Митровици 1895. године, а умро 1970. у Београду. Пошто није имао наследнике, свој стан у Узун Мирковој улици завештао је граду Београду 1970. године.