Obnova legata s najvećom kolekcijom ikona

U domu Pave i Milana Sekulića, u Uzun Mirkovoj ulici pet, u autentičnom enterijeru koji su za sobom ostavili ovi kolekcionari, smeštena je najveća privatna zbirka ikona koja se u Srbiji može videti na jednom mestu. Ovaj legat je dugo godina bio skrajnut i za njega su znali samo malobrojni ljubitelji umetnosti. U prethodnih nekoliko meseci završeni su neki od najvažnijih radova na njegovoj rekonstrukciji, a u avgustu bi trebalo da počne i obnova parketa. Kada posao bude završen, ovaj umetnički kutak biće potpuno obnovljen i otvoren za sve one koji žele da se upoznaju sa ovim blagom.

– Pava i Milan Sekulić bili su pasionirani kolekcionari. Njihova zbirka se, između ostalog, sastoji od 165 ikona nastalih od 15. do 20. veka na prostoru Srbije, Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Italije, Grčke i Rusije, a poseban kuriozitet među njima su jedinstvene i izvanredne takozvane italokritske ikone – kaže Jelena Medaković, direktorka Muzeja grada Beograda.

Među ikonama su i Bogorodica Strasna, koju je krajem 15. i početkom 16. veka uradio Andrej Rico, i Sveti Jovan Preteča, delo Konstantina Zare iz 17. veka.

Legat radi, ali je nekako sklonjen od očiju javnosti. Zbog toga je u muzeju odlučeno da se uradi sve da se on predstavi na način koji zaslužuje.

– Krajem prošle godine, uz podršku Ministarstva za kulturu i informisanje, konzervirali smo neke delove nameštaja, uradili dekorativne tehnike na zidu, obnovili gipsane ornamente i postavili pravu profesionalnu rasvetu, tako da se u legatu može uživati i u večernjim satima. Ugrađen je i bezbednosni sistem, a prekjuče smo potpisali i ugovor sa Ministarstvom kulture o finansiranju obnove hrastovog parketa. Taj posao trebalo bi da počne u avgustu. Do početka radova legat će biti otvoren za posetioce. Planiramo da, kada sve bude završeno, ovde okupljamo mlade umetnike i ljubitelje ikonopisa – navodi Medakovićeva.

U legatu se, pored ikona, čuvaju slike i dela primenjene umetnosti. Među njima se nalazi ručno rađeni nameštaj koji su projektovali vlasnici, dok je slikarstvo 19. veka zastupljeno portretima Pavela Đurkovića, Konstantina Danila i Arsenija Teodorovića, kao i religioznim kompozicijama Stevana Aleksića i Jovana Klajića. U ovom stanu-legatu od 150 kvadrata čuvaju se i pejzaži Jovana Bijelića, Marka Čelebonovića i Ignjata Joba, slikara 20. veka.

– Milan Sekulić bio je svestrana ličnost, arhitekta i veliki preduzimač, ali i slikar. U međuratnom periodu učestvovao je u gradnji nekoliko privatnih i poslovnih zgrada, među kojima su stara zgrada „Politike” i objekat u Uzun Mirkovoj ulici pet, u kojoj se nalazio njegov porodični dom. Kao veoma cenjen preduzimač, organizovao je i najveće građevinske poduhvate svog vremena, izgradnju Palate „Albanija” u Beogradu i Banovske palate u Novom Sadu. Bio je i izuzetan ljubitelj umetnosti, ali i arheologije. U stanu se čuvaju čak i iskopine koje je otkrio prilikom kopanja temelja za Palatu „Albanija”. Novac koji je zarađivao on je uložio u umetničke kolekcije i ostavio ga svima u obliku ovog legata – kaže Jelena Medaković.

Milan Sekulić rođen je u Sremskoj Mitrovici 1895. godine, a umro 1970. u Beogradu. Pošto nije imao naslednike, svoj stan u Uzun Mirkovoj ulici zaveštao je gradu Beogradu 1970. godine.