Још један ексер у ковчег Лисабонског уговора

Уместо да се баве интеграцијом држава које би да уђу у ЕУ, растомцена хране и нафте, проблемима које изазивају климатске промене, сва је прилика да ће се Француска, Чешка и Шведска, државе које ће водити Унију једна за другом до краја 2009, бавити кризом коју су изазвали ирски бирачи својим „не” на референдуму о усвајању Лисабонског уговора. Најновија „институционална криза” заједнице тиче се будућности Уније, односно њеног устава, документа „испегланог” на тристотињак страна после француског и холандског „не” на референдуму 2005.

Ирски дневници за крах Лисабонског уговора оптужују премијера Брајана Ковена, који у Стазбуру на неформалном заседању шефова дипломатија 27 држава ЕУ тражи излаз из „најсрамнијег чина у ирској историји у ЕУ”, пише „Ајриш индепендент” („Irish Independent”). Новине закључују да је „месец дана по преузимању функције Ковен пао на првом тесту”, а да је „не” које су његови сународници упутили Бриселу, „политичка и привредна ноћна мора” не само за Ковена него првокласна „главобоља за целу ЕУ”, пошто је „европски уговор” (друго име за евро-устав) у Ирској доживео већ други пораз, после пропасти Уговора из Нице (2001) пре три године на референдумима у Француској и Холаднији.

Управо зато су европске вође одлучиле лане да се народ ту више неће питати, већ да „Лисабон” ратификују парламенти. Тог плана није могла да се држи влада Ирске због свог законодавства, а Ковен, према тврдњама „Ајриш индепендента”, нема одговор „како даље”, иако „није искључио да ће расписати нови референдум” на исту тему.„Ајриш егзејминер” („Irish Examiner”) слаже се да је ирско „не” лоше за легитимитет председника владе, јер би премијер „морао да зна да је гласање за Лисабонски уговор на ирском референдуму – његов приоритет”.

Међутим, Ковен се суштински није понашао другачије од својих колега из ЕУ. Словенија, као председавајућа ЕУ, гурнула је ирски референдум тотално на страну. Концентрисала се на проналажење начина како да генерални секретар УН Бан Ки Мун да легалитет и отвори фондове светске организације за финансирање европске мисије на Косову, као и на формирање проевропских влада у државама западног Балкана. Шеф словеначке дипломатије Димитриј Рупел до петка је тврдио да је уверен у позитиван исход у Ирској.

(/slika2)„Ајриш дејли мирор” („Irish Daily Mirror”) наглашава да ирско „не” треба „читати” другачије, односно да негативан резултат референдума поново упозорава „на дубоку провалију између европске политике и европских држављана”. Ирска штампа се упушта и у нагађање да ли би нови референдум био „прави излаз из проблема” у коме се нашла ЕУ после одбацивања „Лисабона” у Ирској. „Ајриш егзејминер”, коментаришући идеје да би требало понављати референдум док не успе, опомиње да је таква опција ризична.

Ковен је премијерску столицу преузео почетком маја од Бертија Ахерна, који је дао оставку наводно не толико због финансијског скандала, упозоравају словеначки медији, колико баш због опасностида би ирски бирачи на референдуму о Лисабонском уговору гласали против Ахернове политике, а не о уговору ЕУ. Испоставило се да је Ирцима било потпуно свеједно ко је на месту премијера, јер су у сваком случају одбацили нову уставну повељу ЕУ.

-----------------------------------------------------------

Нема плана Б

Неки евролидери покушавају да докажу да „Лисабонски уговор није мртав” и најављују да ће наставити процес ратификације у осталих осам држава ЕУ које то још нису учиниле (18 јесте). Да би Брисел могао да се баци у потрагу за неким лекс специјалисом (lex specialis) којим би се отклонила „ирска неприлика”, потврдио је пољски премијер Доналд Таск речима да ће „ЕУ пронаћи пут за спровођење тог реформског уговора ЕУ”. Он негативан скор у Ирској, како извештава немачка новинска агенција ДПА, тумачи с оптимизмом, који прихвата и белгијски колега Ив Латерме, речима да „морамо да проучимо варијанте које су нам на располагању да (ипак) обезбедимо потврду уговора и укључење Ирске”.

Премијер Луксембурга Жан Клод Јункер је убеђен, преноси ДПА, да Лисабонски уговор неће ступити на снагу 1. јануара 2009, како је било предвиђено, „што није добро ни за Ирску, ни за Европу, нити за Луксембург”. Потврдио је и да „за Лисабонски уговор није предвиђен и не постоји План Б, јер је тај уговор – био План Б, сам по себи”. С њим се слаже шеф дипломатије Шпаније Мигуел Ангел Моратинос, који примећуједаирско„не” „није добра вест”, а и дански министар спољних послова Per Stig Mоller жали што је у Ирској „Лисабон” миниран, јер је био „плод вишегодишњих преговора између чланица Уније”, што сада изазива „несигурну ситуацију”.

Шведска министарка спољних послова Сесилија Малмстром, међутим, није изненађена резултатом ирског референдума, иако га оцењује као ударац за ЕУ. Она најављује да ће Шведска ипак наставити поступак ратификације „Лисабона”, а исто је казао и британски шеф дипломатије Дејвид Милибанд, упркос чињеници да су конзервативци отворили шампањац када су стигли резултати ирског референдума.