Još jedan ekser u kovčeg Lisabonskog ugovora

Umesto da se bave integracijom država koje bi da uđu u EU, rastomcena hrane i nafte, problemima koje izazivaju klimatske promene, sva je prilika da će se Francuska, Češka i Švedska, države koje će voditi Uniju jedna za drugom do kraja 2009, baviti krizom koju su izazvali irski birači svojim „ne” na referendumu o usvajanju Lisabonskog ugovora. Najnovija „institucionalna kriza” zajednice tiče se budućnosti Unije, odnosno njenog ustava, dokumenta „ispeglanog” na tristotinjak strana posle francuskog i holandskog „ne” na referendumu 2005.

Irski dnevnici za krah Lisabonskog ugovora optužuju premijera Brajana Kovena, koji u Stazburu na neformalnom zasedanju šefova diplomatija 27 država EU traži izlaz iz „najsramnijeg čina u irskoj istoriji u EU”, piše „Ajriš independent” („Irish Independent”). Novine zaključuju da je „mesec dana po preuzimanju funkcije Koven pao na prvom testu”, a da je „ne” koje su njegovi sunarodnici uputili Briselu, „politička i privredna noćna mora” ne samo za Kovena nego prvoklasna „glavobolja za celu EU”, pošto je „evropski ugovor” (drugo ime za evro-ustav) u Irskoj doživeo već drugi poraz, posle propasti Ugovora iz Nice (2001) pre tri godine na referendumima u Francuskoj i Holadniji.

Upravo zato su evropske vođe odlučile lane da se narod tu više neće pitati, već da „Lisabon” ratifikuju parlamenti. Tog plana nije mogla da se drži vlada Irske zbog svog zakonodavstva, a Koven, prema tvrdnjama „Ajriš independenta”, nema odgovor „kako dalje”, iako „nije isključio da će raspisati novi referendum” na istu temu.„Ajriš egzejminer” („Irish Examiner”) slaže se da je irsko „ne” loše za legitimitet predsednika vlade, jer bi premijer „morao da zna da je glasanje za Lisabonski ugovor na irskom referendumu – njegov prioritet”.

Međutim, Koven se suštinski nije ponašao drugačije od svojih kolega iz EU. Slovenija, kao predsedavajuća EU, gurnula je irski referendum totalno na stranu. Koncentrisala se na pronalaženje načina kako da generalni sekretar UN Ban Ki Mun da legalitet i otvori fondove svetske organizacije za finansiranje evropske misije na Kosovu, kao i na formiranje proevropskih vlada u državama zapadnog Balkana. Šef slovenačke diplomatije Dimitrij Rupel do petka je tvrdio da je uveren u pozitivan ishod u Irskoj.

(/slika2)„Ajriš dejli miror” („Irish Daily Mirror”) naglašava da irsko „ne” treba „čitati” drugačije, odnosno da negativan rezultat referenduma ponovo upozorava „na duboku provaliju između evropske politike i evropskih državljana”. Irska štampa se upušta i u nagađanje da li bi novi referendum bio „pravi izlaz iz problema” u kome se našla EU posle odbacivanja „Lisabona” u Irskoj. „Ajriš egzejminer”, komentarišući ideje da bi trebalo ponavljati referendum dok ne uspe, opominje da je takva opcija rizična.

Koven je premijersku stolicu preuzeo početkom maja od Bertija Aherna, koji je dao ostavku navodno ne toliko zbog finansijskog skandala, upozoravaju slovenački mediji, koliko baš zbog opasnostida bi irski birači na referendumu o Lisabonskom ugovoru glasali protiv Ahernove politike, a ne o ugovoru EU. Ispostavilo se da je Ircima bilo potpuno svejedno ko je na mestu premijera, jer su u svakom slučaju odbacili novu ustavnu povelju EU.

-----------------------------------------------------------

Nema plana B

Neki evrolideri pokušavaju da dokažu da „Lisabonski ugovor nije mrtav” i najavljuju da će nastaviti proces ratifikacije u ostalih osam država EU koje to još nisu učinile (18 jeste). Da bi Brisel mogao da se baci u potragu za nekim leks specijalisom (lex specialis) kojim bi se otklonila „irska neprilika”, potvrdio je poljski premijer Donald Task rečima da će „EU pronaći put za sprovođenje tog reformskog ugovora EU”. On negativan skor u Irskoj, kako izveštava nemačka novinska agencija DPA, tumači s optimizmom, koji prihvata i belgijski kolega Iv Laterme, rečima da „moramo da proučimo varijante koje su nam na raspolaganju da (ipak) obezbedimo potvrdu ugovora i uključenje Irske”.

Premijer Luksemburga Žan Klod Junker je ubeđen, prenosi DPA, da Lisabonski ugovor neće stupiti na snagu 1. januara 2009, kako je bilo predviđeno, „što nije dobro ni za Irsku, ni za Evropu, niti za Luksemburg”. Potvrdio je i da „za Lisabonski ugovor nije predviđen i ne postoji Plan B, jer je taj ugovor – bio Plan B, sam po sebi”. S njim se slaže šef diplomatije Španije Miguel Angel Moratinos, koji primećujedairsko„ne” „nije dobra vest”, a i danski ministar spoljnih poslova Per Stig Moller žali što je u Irskoj „Lisabon” miniran, jer je bio „plod višegodišnjih pregovora između članica Unije”, što sada izaziva „nesigurnu situaciju”.

Švedska ministarka spoljnih poslova Sesilija Malmstrom, međutim, nije iznenađena rezultatom irskog referenduma, iako ga ocenjuje kao udarac za EU. Ona najavljuje da će Švedska ipak nastaviti postupak ratifikacije „Lisabona”, a isto je kazao i britanski šef diplomatije Dejvid Miliband, uprkos činjenici da su konzervativci otvorili šampanjac kada su stigli rezultati irskog referenduma.