У историју појединачно

Више од трећине састава Прве српске добровољачке дивизије на фронту у Добруџи ратне 1916. било је са ових простора, а слично је било и уочи пробоја Солунског фронта када су они чинили готово четвртину свих добровољаца у српској војсци.

Ово је речено на промоцији књиге др Милана Мицића „Српски добровољци из Баната, Бачке и Барање 1914–1918” која је одржана у атријуму зрењанинског Народног музеја и привукла неочекивано велику пажњу публике.

Скуп је одржан на отвореном и великом простору како би се поштовале мере изнуђене поновним ширењем вируса корона. Милан Мицић је аутор четрдесетак књига којима се, у историографском делу, углавном бави добровољачким покретом и колонизацијом Војводине и у ове две области стручњаци га већ одавно сматрају експертом.

У делу које је представљено аутор прецизно наводи чињенице као и конкретан списак имена добровољаца сложених по азбучном реду. Мицић објашњава појаву добровољачког покрета у српској националној идеји која се проширила на све просторе где је живео српски народ па и на оне Србе који никада нису били у Србији.

– Масован одзив у добровољце српске војске у Банату, Бачкој и Барањи носио је карактер колективног става и колективне одлуке – наводи историчар др Предраг Вајагић. Његов колега мр Павле Орбовић наглашава да је Мицић трагао за сваким именом и у књизи навео 4.413 имена па је тако у историју добровољце увео појединачно.

На промоцији су се чуле исповести њихових потомака који су нагласили да се писањем о добровољцима исправља велика неправда која је према њима учињена јер је деценијама после Другог светског рата потискивано њихово велико дело. Тако је речено да су у то време добровољци своје ордење и признања скривали закопавањем у земљу.

Књигу је издао Банатски културни центар из Новог Милошева, једанаесто дело по реду које је ова кућа објавила др Милану Мицићу.