Цртежи Мрђана Бајића

Вишегодишња успешна сарадња нашег еминентног вајара и професора Мрђана Бајића и београдске Галерије „Рима” се наставља. Након изложби цртежа и скулптура организованих у крагујевачком изложбеном простору и монографије „Мрђан Бајић 2Д = 3Д”, која је недавно угледала светлост дана у издању ове куће, од данас ће публици бити доступна изложба његових цртежа и у београдском галеријском огранку. Имајући у виду тренутну епидемијску ситуацију, свечаног отварања неће бити, а излагачки простор у Париској 8 биће отворен у редовном термину – од 12 до 20 сати.

Све до 30. јула поштоваоци Бајићевог свестраног стваралачког опуса моћи ће да обиђу два галеријска нивоа и виде групу цртежа великих формата који су настали у протеклих неколико година. Поред најновијих, у оквиру поставке биће изложени и цртежи из ранијих стваралачких фаза, како би се значај и улога цртежа у његовом стваралаштву – а они су неодвојив сегмент његовог вајарског рада – сагледали хронолошки и проблемски из више перспектива.

Марија Станковић, историчарка уметности и кустоскиња београдске Галерије „Рима”, подсећа да је цртеж као медиј присутан од самих почетака Бајићеве уметничке праксе, евоцирајући његове речи из 1983, изговорене приликом прве самосталне изложбе у Галерији Дома омладине у Београду: „Цртеж је природна појава. Цртање тече као припрема, упоредо или мешајући се у вајање; цртеж као учесник у призору (претварање истог у слично); или, пак, цртеж као самостална варијанта.” Она посматра Бајићеве цртеже великих формата као позицију „између сликовног супститута и симулације скулптотектуре”, имајући у виду ликовне квалитете цртежа и симболичку употребу боје, као и колажно третирање папира које наводи на осећај тродимензионалности цртежа.

И додаје: „Ову изложбу можемо интерпретирати и као градацију микро и макро друштвених ситуација у којима је могуће открити сукобе, агресију, фрагментарност, нестабилност и семантичку сложеност личног, националног, уметничког и културног наслеђа.”

Током трајања поставке планирана је и промоција поменуте монографије, у којој су о Бајићу опширно писали Оливије Каплен, Антонело Толве и Бранка Арсић.