Немачка заоштрава став према Америци

Америка можда и неће увести драконске санкције којима би „убила” руско-западноевропски гасовод „Северни ток 2”, као и наставак „Турског тока”, за који је Србија стратешки заинтересована.

Наиме, у петак, 26. јуна, деветоро конгресмена изашлo je са већ другим овомесечним предлогом закона о америчком кажњавању та два гасовода (први је стигао из Сената 4. јуна).

Најновији предлог упадљиво је у две битне ставке блажи од оног с почетка месеца. Први предлог, иза којег стоје сенатори, тражи да Америка ретроактивно казни све актере градње „Северног тока 2” и „Турског тока”, њихове партнере у модернизацији бродова који спуштају преосталих 150 километара цеви, ангажована осигуравајућа и реосигуравајућа друштва, као и све надлежне за издавање било каквих сертификата за пуштање у рад та два пројекта. Нови законски предлог у Конгресу против „Северног тока 2” и „Турског тока” најпре испушта ставку о „пеналима” агенцијама које дају зелено светло за рад овим гасоводима. Овде би на удару најпре биле норвешка компанија ДНВ ГЛ, као и немачка Федерална агенција за мреже (BnetzA). Истовремено, предлог закона из касног јуна не предвиђа увођење палете ретроактивних казни за све актере уплетене у изградњу, завршетак и пуштање у рад „Северног тока 2” и „Турског тока”. Уместо тога, нови законски предлог – срочен под истим именом као и онај поднет 4. јуна – врло прецизно набраја која страна лица, компаније и њихови менаџери укључени у технички део посла око тих гасовода треба да стрепе од избацивања из света америчког долара. Реторика Адама Кинзингера, републиканског конгресмена из Илиониса и првопредлагача паралелног законског предлога, јесте одлучна. „’Северни ток 2’ није претња само Украјини, већ и целој Европи. Једини начин да сузбијемо Путинове амбиције јесте јединствени фронт с нашим савезницима”, наводи Кинзингер на својој веб-презентацији на сајту америчког Конгреса.

Када ће се и како амерички Конгрес изјаснити поводом два паралелна предлога – иначе оба достављена под истим именом, „Закон о заштити енергетске безбедности Европе” – загонетка је.

У међувремену, званични Берлин, али и Бела кућа, као да све мање очекују заједнички „јединствени фронт”. На предизборном митингу у Тулси Трамп је пре неки дан Немачку назвао „делинквентом” у погледу очекиваног намиривања новца у касу НАТО-а, оптужујући Берлин да Русију „засипа милијардама долара”.

Одговор из Берлина није био нежан.

„Сви који мисле да ће све у трансатлантском партнерству бити као што је некад било ако председник (САД) буде демократа потцењују структуралне промене. Трансатлантски односи су изванредно важни, остају важни и ми радимо на томе да им обезбедимо будућност. Али, онакви какви су сада, они више не испуњавају захтеве које обе стране стављају пред њих (те односе)”, оценио је Хајко Мас, немачки шеф дипломатије.

На страну што је само овог месеца канцеларка Ангела Меркел одбила да дође на самит Г7 у Вашингтону, иза чега је Трамп потврдио повлачење америчких трупа из Немачке и запретио новим царинским глобама против Европљана, вредним око 3,1 милијарду долара. Берлин је уз то јасно препоручио Бриселу да Американцима овог лета не дозволи путовања у ЕУ због рекордног ширења вируса корона у САД. С оне стране Атлантика, амерички шеф дипломатије Мајк Помпео поручио је Европљанима – листом члановима НАТО-а – да мало припазе на своју одбрану у светлу „претњи Кине и Русије”.

Кад је реч о „Северном току 2”, европско крило трансатлантске заједнице, предвођено Немачком, изгледа је спремно на даље заоштравање односа.

Наиме, на најаву да Конгрес хвата залет у вези с новим законом о санкцијама против „Северног тока 2”, Берлин је већ јавно најавио да тим поводом разматра контрамере против Вашингтона (нове дажбине на увоз течног гаса прво су спомињане). Поред тога, Немачка – иначе највећи финансијер буџета ЕУ – моментално је прошлог петка затражила од Брисела да унија предузме „координисану акцију” против најављених америчких санкција „Северном току 2”, у чијој изградњи учествује више од 670 фирми из 25 земаља.

„Европска комисија (ЕК) припрема одговор на санкције Вашингтона против ’Северног тока 2’”, наводи се у писаном одговору Ђузепа Бореља, шефа европске дипломатије, на упит Емануела Морела, посланика Европског парламента.

Најављени одговор ЕУ на претње санкцијама упућене из Вашингтона изгледа се неће зауставити само на случају „Северни ток 2”.

„ЕК се припрема да усвоји ојачани механизам који би оснажио отпорност Европе пред екстратериторијалним санкцијама које намећу треће земље”, стоји још у Борељевом писму.

Како би Европска унија могла да подигне зид против америчких санкција, у Бриселу још не откривају карте. Одлука америчког Конгреса о следећој рунди санкција „Северном току 2” може тим поводом бити кључна.