Nemačka zaoštrava stav prema Americi

Amerika možda i neće uvesti drakonske sankcije kojima bi „ubila” rusko-zapadnoevropski gasovod „Severni tok 2”, kao i nastavak „Turskog toka”, za koji je Srbija strateški zainteresovana.

Naime, u petak, 26. juna, devetoro kongresmena izašlo je sa već drugim ovomesečnim predlogom zakona o američkom kažnjavanju ta dva gasovoda (prvi je stigao iz Senata 4. juna).

Najnoviji predlog upadljivo je u dve bitne stavke blaži od onog s početka meseca. Prvi predlog, iza kojeg stoje senatori, traži da Amerika retroaktivno kazni sve aktere gradnje „Severnog toka 2” i „Turskog toka”, njihove partnere u modernizaciji brodova koji spuštaju preostalih 150 kilometara cevi, angažovana osiguravajuća i reosiguravajuća društva, kao i sve nadležne za izdavanje bilo kakvih sertifikata za puštanje u rad ta dva projekta. Novi zakonski predlog u Kongresu protiv „Severnog toka 2” i „Turskog toka” najpre ispušta stavku o „penalima” agencijama koje daju zeleno svetlo za rad ovim gasovodima. Ovde bi na udaru najpre bile norveška kompanija DNV GL, kao i nemačka Federalna agencija za mreže (BnetzA). Istovremeno, predlog zakona iz kasnog juna ne predviđa uvođenje palete retroaktivnih kazni za sve aktere upletene u izgradnju, završetak i puštanje u rad „Severnog toka 2” i „Turskog toka”. Umesto toga, novi zakonski predlog – sročen pod istim imenom kao i onaj podnet 4. juna – vrlo precizno nabraja koja strana lica, kompanije i njihovi menadžeri uključeni u tehnički deo posla oko tih gasovoda treba da strepe od izbacivanja iz sveta američkog dolara. Retorika Adama Kinzingera, republikanskog kongresmena iz Ilionisa i prvopredlagača paralelnog zakonskog predloga, jeste odlučna. „’Severni tok 2’ nije pretnja samo Ukrajini, već i celoj Evropi. Jedini način da suzbijemo Putinove ambicije jeste jedinstveni front s našim saveznicima”, navodi Kinzinger na svojoj veb-prezentaciji na sajtu američkog Kongresa.

Kada će se i kako američki Kongres izjasniti povodom dva paralelna predloga – inače oba dostavljena pod istim imenom, „Zakon o zaštiti energetske bezbednosti Evrope” – zagonetka je.

U međuvremenu, zvanični Berlin, ali i Bela kuća, kao da sve manje očekuju zajednički „jedinstveni front”. Na predizbornom mitingu u Tulsi Tramp je pre neki dan Nemačku nazvao „delinkventom” u pogledu očekivanog namirivanja novca u kasu NATO-a, optužujući Berlin da Rusiju „zasipa milijardama dolara”.

Odgovor iz Berlina nije bio nežan.

„Svi koji misle da će sve u transatlantskom partnerstvu biti kao što je nekad bilo ako predsednik (SAD) bude demokrata potcenjuju strukturalne promene. Transatlantski odnosi su izvanredno važni, ostaju važni i mi radimo na tome da im obezbedimo budućnost. Ali, onakvi kakvi su sada, oni više ne ispunjavaju zahteve koje obe strane stavljaju pred njih (te odnose)”, ocenio je Hajko Mas, nemački šef diplomatije.

Na stranu što je samo ovog meseca kancelarka Angela Merkel odbila da dođe na samit G7 u Vašingtonu, iza čega je Tramp potvrdio povlačenje američkih trupa iz Nemačke i zapretio novim carinskim globama protiv Evropljana, vrednim oko 3,1 milijardu dolara. Berlin je uz to jasno preporučio Briselu da Amerikancima ovog leta ne dozvoli putovanja u EU zbog rekordnog širenja virusa korona u SAD. S one strane Atlantika, američki šef diplomatije Majk Pompeo poručio je Evropljanima – listom članovima NATO-a – da malo pripaze na svoju odbranu u svetlu „pretnji Kine i Rusije”.

Kad je reč o „Severnom toku 2”, evropsko krilo transatlantske zajednice, predvođeno Nemačkom, izgleda je spremno na dalje zaoštravanje odnosa.

Naime, na najavu da Kongres hvata zalet u vezi s novim zakonom o sankcijama protiv „Severnog toka 2”, Berlin je već javno najavio da tim povodom razmatra kontramere protiv Vašingtona (nove dažbine na uvoz tečnog gasa prvo su spominjane). Pored toga, Nemačka – inače najveći finansijer budžeta EU – momentalno je prošlog petka zatražila od Brisela da unija preduzme „koordinisanu akciju” protiv najavljenih američkih sankcija „Severnom toku 2”, u čijoj izgradnji učestvuje više od 670 firmi iz 25 zemalja.

„Evropska komisija (EK) priprema odgovor na sankcije Vašingtona protiv ’Severnog toka 2’”, navodi se u pisanom odgovoru Đuzepa Borelja, šefa evropske diplomatije, na upit Emanuela Morela, poslanika Evropskog parlamenta.

Najavljeni odgovor EU na pretnje sankcijama upućene iz Vašingtona izgleda se neće zaustaviti samo na slučaju „Severni tok 2”.

„EK se priprema da usvoji ojačani mehanizam koji bi osnažio otpornost Evrope pred ekstrateritorijalnim sankcijama koje nameću treće zemlje”, stoji još u Boreljevom pismu.

Kako bi Evropska unija mogla da podigne zid protiv američkih sankcija, u Briselu još ne otkrivaju karte. Odluka američkog Kongresa o sledećoj rundi sankcija „Severnom toku 2” može tim povodom biti ključna.