ПЕШАК ЧЕДОМИР И ВРАНЕ

Пре неки дан „Прес” је објавио текст (на другој страни, ударни) илустрован с три фотографије на којима се види како Чедомир Јовановић, председник Либерално-демократске партије, прелази улицу док је на семафору знак забране за пешаке. Текст насловљен „Чеда Јовановић пролази без казне?!” има поднаслов: „Полиција би могла да казни лидера ЛДП-а са 3.000 динара због преласка улице на црвено, он одбија да сам плати казну”.

На први поглед рекло би се да су тема написа, као и сам прекршај безначајни и да „Прес” има нешто лично, или политички против Чедомира.

Да ли је тако?

Службеник Комитета за безбедност саобраћаја рекао је за „Прес” да МУП Србије на основу ових слика „може да тужи” прекршиоца. Али, додао је, „Јовановић би могао да оспорава прекршај тврдећи да је започео прелазак улице када је било зелено, а да се сигнал у међувремeну променио”.

Службеник, дакле, не каже да је МУП дужан да тужи, већ да „може да тужи”.

Владан Батић, председник ДХСС-а и посланик партије Чедомира Јовановића, за „Прес” је изјавио да „Јовановић није прешао на црвено”. Батић је, вели, био „десет метара иза Чеде” који је кренуо да прелази улицу док је било зелено.

„Када је био негде на крају пешачког, светло се променило”, наводно је рекао Батић.

На слици се, међутим, види да је на семафору црвено светло када је Јовановић крочио на прву белу штрафту „зебре”, на другој слици гази осму, а на трећој десету белу штрафту. Све време је црвено. Ту је, ваљда, и крај пешачког прелаза.

Коме веровати? Правнику и бившем министру правде као сведоку или фотографијама? Фотографијама или службенику Комитета за безбедност саобраћаја који је, сетите се, рекао да би Јовановић могао да се брани тако што би тврдио „да је започео прелазак улице када је било зелено”?

У одбрану пешака Чедомира ставио се чак и један радикал. И то не било који радикал већ главом и брадом потпредседник ове странке, Драган Тодоровић, рекавши: „Срамота да се Чеда прозива за тако нешто”.

Е, добро. Да видимо сада да ли је и шта је срамота.

На једном овако малом, наоко безначајном, примеру кршења прописа могу се прозрети крупна ниподаштавања друштвених норми, прописа, закона, па и највишег правног акта. Као и показивање моћи, било да је политичка, економска, односно мешовита пошто једно без другог не иде.

Кроз ситно и мало бистри се велико. А пешак Чедомир само је пример или повод за белешку о једној појави.

Сваки човек, па и политичар, може да погреши. У овом случају, пешак Чедомир се можда замислио, море га бриге партијске, државне, светске, па је прешао на црвено.

Али онда то треба признати, јавно се извинити и платити казну (накнадно), ако заиста мисли оно што проповеда. Јер, очекује се да ватрени заговорник европског устројства буде примеран Европејац.

Замислите, наставник у школи прича ђацима како треба поштовати саобраћајне прописе, а онда, на семафору –- крене на црвено. Све пада у воду. Али не само у вези са саобраћајем, него све. Све пада у воду. Па ако наставник (политичар) лаже на ситном, шта ли тек ради када...

То се зове – лични пример, или доследност. Склад речи и дела.

Илити, другачије речено – да човек мисли оно што говори, и да ради тако. Иако, политичаре бије глас да једно мисле, друго говоре а треће раде. Ја не верујем да је тако. Верујем политичарима. Све док нас не изневере.

Новине, и гласила уопште не само да имају право, већ им је дужност да „лове” сваку јавну личност на „ситним” грешкама, јер их у крупним уловите неће. Или ретко кад.

Но, у овом случају, испоставило се да ни ситница као што је прелазак улице не може проћи глатко. Видели смо да пешака Чедомира бране сви које је „Прес” питао за мишљење. Чак, на неки начин, и службеник МУП-а. (Има она песма Васе Поповића која почиње са: „Врана врани очи не вади...” због које је песник зглајзнуо.)

Уместо да Чедомир плати казну. Малу, симболичну, али значајну у очима јавности.

Тако је камера ТВ Политике пре 13 година снимила тадашњег градоначелника Небојшу Човића како претрчава Улицу кнеза Милоша изван пешачког прелаза. Он је потом отишао у полицију и платио казну. Тако је поступио и Милољуб Албијанић, функционер Г17, када га је новинар ових новина ухватило како колима претиче возило преко пуно линије.

Новине, као и сва гласила, треба да се баве оваквим „ситницама”. Сваки дан, непрестано. Тако се, полако, учимо да живимо у организованом друштву у којем није срамота указати на прекршај, већ обратно.

„Прес” је учинио корак који треба да следе и друга гласила.