Нова влада може и пре јесени

Прва седница Народне скупштине Србије новог сазива мора да се одржи најкасније до 4. августа. Будући да је Републичка изборна комисија на електронској седници 5. јула коначно утврдила и објавила коначне резултате парламентарих избора одржаних 21. јуна, са поновљеним гласањем на 234 бирачка места 1. јула, почиње да тече рок од 30 дана за одржавање прве седнице скупшине. Изборна листа „Александар Вучић – За нашу децу” имаће више него двотрећинску већину у новом сазиву са освојених 188 мандата.

Следи коалиција Ивице Дачића и Драгана Марковића Палме са 32, па листа Александра Шапића са 11 мандата. Поновљени избори највише су донели бошњачким листама, које предводе Муамер Зукорлић и Сулејман Угљанина, са четири, односно три мандата, добивши по један више у односу на резултате пре 1. јула. Мандате су освојили и СВМ – девет и коалиција странака албанске националне мањине – три.

Посланички мандати се додељују кандидатима са изборне листе према њиховом редоследу, почевши од првог кандидата са листе, а РИК их додељује најкасније у року од 10 дана од дана објављивања укупних резултата избора. На основу извештаја РИК-а о спроведеним изборима, на првој седници Народне скупштине верификују се мандати народних посланика, а потврђивањем најмање две трећине мандата, нови сазив скупштине сматра се конституисаним.

У регуларним условима тиме престаје мандат претходног сазива Народне скупштине, али пандемија болести ковид 19 условила је ванредно стање у Србији и прекид изборног процеса, тако да је претходном сазиву мандат истекао 3. јуна. Поред тога, прву седницу парламента заказује председник Народне скупштине из претходног сазива, дакле Маја Гојковић, а она је тренутно хоспитализована, па је већ и због тога вероватније да ће она бити сазвана крајем јула, почетком августа.

Уколико рачунамо крајњи рок за одржавање прве седнице, крајњи термин за формирање нове владе је 2. новембар – 90 дана од конституисања Народне скупштине. Председик Србије и лидер СНС-а Александар Вучић већ је у неколико наврата изјавио да ће влада бити формирана значајно пре законског и уставног рока.

Извршни директор Цесида Бојан Клачар оцењује да се с том одлуком неће журити превише, али се неће чекати крајњи рок. Најпре, како каже, одлука о влади је повезана са одређеном унутарстраначком динамиком, због које је потребно унутар сваке странке „посложити” различита мишљења и очекивања. Посебно је то важна ствар у СНС-у имајући у виду колико су велика странка, и сигурно је да нису унисони колико се то често у јавности представља, објашњава Клачар.

„Други разлог је што је то и стратешко питање – с ким ће правити владу. Ситуација је сада, због бојкота избора и непреласка цензуса великог броја странака, мало другачија. Питање је, дакле, да ли ће Вучићева листа сама формирати владу (али сигурно са странкама националних мањина, пре свега са СВМ-ом), или ће правити велику коалицију, или ће можда ићи у савез с једном од две немањинске листе (Дачићевом и Шапићевом). Све те опције имају за њих одређене предности и одређене недостатке и мислим да ће о томе стратешки да размисле, па не очекујем да ће се влада формирати баш тако брзо”, истиче Клачар.

Напомињући да они који су у власти деле политичку одговорност, додаје да је извесно, имајући у виду убрзану динамику око Косова, да СНС-у одговара нека врста ширих коалиција. Колико ширих – то је вероватно у овом моменту питање на које ни у СНС-у немају одговор. „Опет, одабиром партнера, СНС бира и ко ће му бити потенцијална опозиција. Ако нису део владајуће коалиције, социјалисти или Шапићев СПАС или обе листе, по природи ствари постају опозиција, можда не толико гласна као што би била нека друга, али и они и њихово бирачко тело ће размишљати мало другачије. А нису далеко следећи избори, посебно имајући у виду да ће бити београдски, за које се већ сада извесно зна да ће бити врло занимљиви, и председнички”, указује директор Цесида за наш лист.

Ко мора да врати паре

Пошто су објављени коначни резултати избора, извесно је да ће четири странке које нису освојиле један процент гласова, а добиле су новац из републичког буџета за трошкове кампање – по 7.450.100 динара, морати да га врате. То не важи и за Руску странку, која је проглашена за мањинску, за које је, иначе, лимит 0,2 одсто гласова. Новац ће, дакле, морати да врате Левијатан, листа Зорана Живковића „Нек маске падну”, Народни блок и Уједињена демократска Србија. Сви учесници избора дужни су да у року од 30 дана од дана објављивања коначних резултата избора поднесу Агенцији за борбу против корупције извештај о трошковима изборне кампање.