Охрабрење

Савет министара Европске уније, који је јуче заседао у Луксембургу, упутио је прегршт порука охрабрења државама западног Балкана подржавајући њихове евроинтеграције. Још у шоку од дебакла Лисабонског уговора на референдуму у Републици Ирској, европски министри уверавају балканску јавност да је ситуација под контролом и да неће бити промене политике проширивања ЕУ. Њима је, разумљиво, прекјуче било лакше да говоре о вишегодишњој перспективи Балкана него да одговарају на питања о сутрашњици „Лисабона”.

У суморном расположењу прекјучерашњег заседања потписан је Споразум о стабилизацији и придруживању са Босном и Херцеговином. Хрватска и Турска отварају нова поглавља преговора о чланству.

Међутим, иако по инерцији, Брисел испуњава планирани програм, криза у коју су запале институције ЕУ после ирског одбијања Споразума још није сагледива. С нестрпљењем се очекује данашња седница Горњег дома британског Парламента, која ће свакако одредити атмосферу на Европском самиту који почиње дан касније. Уколико британски Дом лордова изгласа ратификацију, биће то велико охрабрење и први наговештај повољнијег сценарија за бриселску администрацију, јер ће у супротном криза бити продубљена. Чешка је такође најавила неизвесну парламентарну расправу о ратификацији. Председник Европског парламента поручио је прекјуче из Стразбура да не види могућност проширења Уније на западни Балкан под оваквим околностима.

Читава неизвесност која влада у Бриселу пренела се грозничаво и у хрватску јавност која пита шта ће бити са њиховим пријемом крајем текуће деценије. Председник Хрватске Месић замерио је Ирцима да су исказали незахвалност према ЕУ.

Јасно је да се Европска унија нашла на великом искушењу у веома незгодном тренутку. Пред њом је успостављање Еулекса на Косову, потписивање уговора о стратешком партнерству са Русијом, као и умиривање све незадовољнијих грађана који протестују због скупоће.

Одбијање ратификације Споразума у Великој Британији значило би фактичку поделу Европске уније. Какве могу бити политичке последице такве поделе нико у Бриселу још не може да предвиди. Одобравање ратификације на Острву вероватно би одвело Унију до повољног решења на нивоу 26 чланица и очекиваних унутрашњих реформи, док би за Ирце био пронађен алтернативни модел учешћа у заједничкој политици Уније.

И поред најбоље воље бриселске администрације према проширењу Уније на Балкан, они тренутно нису у позицији да би могли давати чврсте гаранције, јер превише тога не зависи више само од њих. То наравно није разлог да нас joш једном не охрабре у испуњавању услова за кандидатуру за чланство у ЕУ.