Псећи терор над Котежом

Житељи овог палилулског насеља муку муче и са луталицама, али и са власничким псимаЖитељи насеља Котеж већ дуже време муку муче са „ничијим”, али и са „нечијим” псима. Кучићи лају на пролазнике, јуре за колицима за бебе, застрашују децу, реже на старије, а пре неколико дана, како је на својој фејсбук страници објавило Удружење грађана „Котеж”, пси су у овом насељу чак и напали два малишана. Једног у Каловитој, а другог у Уздинској улици. Кривац за овај други напад био је очигледно нечији љубимац јер, како кажу у овом удружењу, пас је био стерилисан и чипован. Да је пас који је ујео дете био власнички, потврдио нам је и Бранимир Грубић, директор „Ветерине Београд”, који као и много пута до сада упозорава да све невоље са псима произилазе баш из неодговорног власништва.

– „Ветерина” је задужена за невласничке псе, али по налогу ветеринарске инспекције, полиције или Завода за инфективне болести, хватамо и власничке псе који су нанели повреде. Онда их предајемо ветеринарској инспекцији на даље процесуирање. Власници паса углавном кажу да им је љубимац побегао, али најчешће је истина да они псе пуштају да би се „изјурили” са другима, а поготово зато што желе да их се отарасе – објашњава Грубић.
У делу Котежа, где су се минуле недеље и догодили ови напади, каже директор „Ветерине”, има оних који псе пуштају да би их се ослободили, иако постоји и „супротна прича”, односно ту живе и грађани који хране напуштене псе и брину о њима. Људи се, каже, обично боје, зову и пријављују, али тешко им је објаснити да су пси који нису агресивни заправо и добри за њихов комшилук.

– Они не разумеју да када склонимо те питоме, због неодговорног власништва увек на њихово место долазе уплашени пси који у много већем проценту уједају и изазивају повреде. Зато је на тим локацијама веома важно присуство такозваних градских паса. Јер они су стерилисани, чиповани, вакцинисани, очишћени од паразита... – наглашава Грубић и додаје да је веома значајно што они и чувају своју територију од нових паса.

Од како је он у „Ветерини”, у претходних седам година, каже, стерилисано је више од 30.000 паса.

– Пас има максималну дужину живота од 11, 12 година. Значи за пет година ће цела та популација коју смо затекли нестати. Остаће само новопуштени пси. Срећна околност је да је популација и једних и других мања за 20-23 одсто тако да сада имамо и мање паса и уједа. За седам до 10 година њихов број ће се свести на еколошки прихватљиву меру – нада се директор „Ветерине Београд”.