Борељ мири Макрона и Ердогана

Прва посета високог представника Европске уније за спољну политику и безбедност Ђузепа Бореља Анкари протекла је у сенци спора Турске и Француске око решавања кризе у Либији и разграничења с Грчком и Кипром у источном Медитерану. То је потврдило да у Европској унији, као и НАТО-у, постоје дубоке пукотине и међу земљама које слове као једне од водећих.

„Ситуација је тренутно далеко од идеалне. Ми имамо заједнички интерес да изађемо из ове ситуације и да кренемо новим позитивним путем како би се избегло даље заоштравање проблема”, изјавио је на крају посете шеф дипломатије ЕУ Борељ.

Његов домаћин турски министар спољних послова Мевлут Чавушоглу, за разику од госта, није много водио рачуна о дипломатском речнику. „Ми очекујемо да Брисел буде поштен посредник. Ако ЕУ усвоји додатне санкције против Турске, ми ћемо морати реципрочно да одговоримо. Ситуација ће бити напетија и то никоме неће користити”, упозорио је министар после разговара с функционером из Брисела.

Шеф француске дипломатије Жан-Ив Ледријан недавно је најавио да ће се идуће седмице на састанку министара спољних послова земаља ЕУ у Бриселу разговарати о односима с Турском. Он није искључио „могућност да се уведу нове санкције Турској”, али није обелоданио друге појединости. ЕУ је већ у фебруару ставила „на лед” имовину двојице турских званичника због њихове улоге у организовању подводних истраживања нафте и гаса у водама Кипра.

Годинама деликатне односе Анкаре и ЕУ, а у последње време и НАТО-а, још више је оптеретио садашњи ривалитет Француска и Турске око решавања кризе у Либији. Председник Макрон оптужује Реџепа Тајипа Ердогана да не поштује међународни договор о ембаргу на испоруке оружја странама у сукобу у тој афричкој земљи, да наоружава владу премијера Фајеза ал Сараџа, што је у последње време довело до ескалације сукоба.

Према француским извештајима недавно је у Медитерану у последњем тренутку избегнут инцидент између војних бродова две земље који су учествовали у маневрима НАТО-а (Поморски чувар). Француска фрегата „Корбе” три пута се нашла на нишану турских ратних бродова кад је покушала да провери да ли један трговачки брод превози наоружање Либију. У Анкари тврде је то била медицинска опрема. Париз је пријавио инцидент команди НАТО-а, која сада истражује тај случај.

„Анкара игра опасну игру у Либији. То што ради у супротности је с обавезама које је преузела на међународној конференцији у Берлину о ембаргу на испоруке оружја зараћеним странама у Либији. Последњих дана видели смо турске бродове с оружјем и плаћеницима који из Сирије стижу у ту афричку земљу”, изјавио је Макрон.

У Анкари то оповргавају и оптужују Макрона да он не поштује међународни договор о Либији. „Француска би требало да нам се извини уместо што лансира погрешне информације против Турске”, одговарају у влади. У Анкари тврде да Париз, заједно с Каиром и Абу Дабијем, наоружава „погрешну страну” – генерала Халифу Хафтара, који контролише исток земље. У Јелисејској палати то демантују.

Корени овог сукоба без сумње су много дубљи него што се то јавно приказује. После „арапског пролећа” и убиства Муамера Гадафија Париз и Анкара покушавају да учврсте своје позиције у источном Медитерану, где су откривене огромне резерве гаса и нафте. То је довело до судара две савезничке земље. Западни медији тврде да се Турска сада, као и у Сирији, договара с Русијом око решавања кризе у Либији.

Председник Макрон већ дуже време упозорава на „клиничку смрт” алијансе. Поједине чланице НАТО-а, и то оне које слове као водеће, последњих година не могу на нађу компромисни језик с Турском ни око других питања: кризе у Сирији, експлоатације нафте у кипарским водама, решавања мигрантског проблема, куповине руских ракета С-400. Томе доприноси и приметно суздржан став Доналда Трампа, који се сада окренуо предстојећим председничким изборама у Америци.