Где је, побогу, Барак Обама

Три и по месеца пре гласања, у Америци влада нетипична изборна атмосфера. О председнику Доналду Трампу круже разне гласине: разочаран је истраживањима јавног мњења и одустаје од трке за други мандат, оспориће резултате ако не победи, прогласиће ванредно стање због епидемије и одложити изборе... Његов изазивач Џо Бајден се због страха од ковида 19 углавном крије по подрумима. Из дана у дан, земља обара сопствени и светски црни рекорд у броју заражених вирусом корона (више од три милиона људи), а уз то се још и опоравља од расних немира после још једног полицијског убиства ненаоружаног Афроамериканца. Готово из очаја, многи грађани и медији су завапили: „Где је, побогу, Обама?” Међутим, право питање гласи: „Где је, побогу, било ко?”

БЕЗУСПЕШНА ПОТРАГА: Несрећни због садашњег стања и свесни да ни нова администрација, предводио је Трамп или Бајден, неће дати много разлога за оптимизам, припадници једног дела јавности очекују да се бивши председник Барак Обама активније укључи у актуелна збивања. Али, шта он ту може? Осудио је убиство црнца Џорџа Флојда у Минеаполису, упозорио на озбиљност короне и подржао Бајдена на изборима, али не може се очекивати много више од тога. Обама не може да води Бајденову кампању. Демократска странка је провела последње четири године свакодневно сатанизујући Трампа, а да није успела да пронађе бољег кандидата од бившег потпредседника. У свеопштој омрази према елитама, демократе су номиновале човека који је симбол естаблишмента. У време короне можда и није тако непристојно приметити да Бајден има 78 година (просечни век мушкарца у Америци је 78,5 година) и да је као најризичнија категорија принуђен да кампању води из подрума. И Трамп има 74 године, али се не либи јавних окупљања, што због тога што није ни сигуран да је вирус тако опасан, што због тога што превентивно испија хидроксихлорокин.

ПРИОРИТЕТ КОЈИ НИКОМЕ НЕ ТРЕБА: Иако не пропуштају прилику да критикују шефа Беле куће, демократе још ређе пропуштају прилику да сарађују с његовом администрацијом и републиканцима на Капитолу сваки пут кад Пентагону треба дати још пара. Недавно је Представнички дом Конгреса, где демократе имају већину, усвојио војни буџет од 740,5 милијарди долара. Берни Сандерс, који је тражио да се смање издвајања за Пентагон и да се део новца преусмери на борбу против ковида и социјална давања, није имао шансу на унутрашњим изборима у Демократској странци. Није тајна да је Пентагон приоритет и републиканцима и демократама, али је фаворизовање оружја наспрам других ствари још уочљивије у време кад се три милиона Американаца бори против ковида и кад је још више њих остало без посла. Још је горе у земљама које, за разлику од Америке, нису богате, а које инсистирају на томе да морају бити војне силе. Тако се и руски председник Владимир Путин својевремено хвалио суперсоничним оружјем, а сад би му тако добро дошло да је улагао у здравство јер је Русија четврта у свету по броју заражених ковидом (више од 700.000). Америка и Русија су недавно саопштиле да настављају преговоре о уговору који треба да замени Нови СТАРТ. Тако су прво потрошиле милијарде долара да би направиле оружје, онда троше милијарде да га уклоне и униште, а њихови грађани се последњих месеци прибојавају нечега што се не може погодити бојевим главама.

СКИНИ ПУШКУ, СТАВИ МАСКУ: Противећи се Трампу, Демократска странка се претворила у странку јастребова, која по агресивности често надмашује републиканце, а њен милитаризам видео се и недавно, кад су усвајајући буџет за армију условили Трампа да не сме да повуче војску из Авганистана. Актуелни шеф државе није успео да се извуче ни из једног рата који су започели његови претходници, па су трупе остале у Авганистану и поред настојања садашње владе да их врати кући. Трамп није започео ниједан рат, али нема сумње да би Бајденова влада била вољна да то брзо „исправи”. Бајден воли да „поправља” друштва, а Америка је у последње четири године мало попустила на том пољу, прво због Трампове незаинтересованости, а онда последњих месеци и због ковида. Како су и остале западне земље биле презаузете короном и здравственим и економским проблемима које изазива, Кина је готово неприметно укинула аутономију Хонгконга, док су у Русији изгласане уставне промене које Путину омогућавају да остане на власти до 2036. Америка готово да више не коментарише шта се дешава у Венецуели или Ирану, а како сматра један од највећих стручњака за спољну политику Стивен Волт, ако неко досад и није схватао зашто Америка не треба да се упушта у смене режима и компликовану работу изградње демократија, сад би коначно требало да му буде јасно. Како би Америка, пита се Волт, могла да преобликује друштва која једва и да познаје кад није у стању да сопствене грађане приволи да ураде једну тако једноставну ствар – да ставе маску.