Гледати свет очима душе

Вест да је холивудски глумац, музичар и писац, Џонатан Џексон (38), православне вероисповести по свом избору, снимио видео о српским светињама на Косову и Метохији, обишла је недавно свет.

Постављена на „Јутјубу”, нумера „Косово (свих жалосних радост)” приказује „живот” манастира Хиландар и српске цркве и манастире на Косову и Метохији, дајући тако уметнички и молитвени допринос њиховом очувању.

То је згодна прилика да се присетимо и великог британског композитора класичне музике Џона Тавенера (1944–2013) који је у 33. години прешао у православље. А компоновао је у зрелој животној фази два музичка дела инспирисана нашом средњовековном поезијом.

Тако је сер Џон Тавенер, један од најпопуларнијих британских композитора савремене музике, написао „Посланицу љубави” која је светску премијеру доживела 2001. у Лондону. Прва три примерка овог Тавенеровог дела била су уручена на обележавању 175 година Матице српске патријарху Павлу, председнику СРЈ Војиславу Коштуници и председнику Матице српске Божидару Ковачеку.

„Користим пуно српске средњовековне поезије, јер волим њену једноставност и дубину... Музика за ’Посланицу љубави’ врло је једноставна. Написана је за сопран и клавир и заснована на седам песама из антологије ’Српска средњовековна и ренесансна поезија’ Предрага Драгића Кијука”, рекао је 2001. Тавенер потписнику ових редова, наглашавајући да је дело посветио „мученицима Србије”.

Упитан тада да објасни колико је православље утицало на његово компоновање он је одговорио:

„Пуно. То је у потпуности променило моје поимање музике и уметности. Мислим да Запад не разуме ’православну свест’ укорењену у традицији. Од традиције прети опасност да се остане блокиран, али је зато у њој и велика слобода захваљујући којој уметност има стваран ’замах’. Већем делу модерне музике и сликарства није више могуће проникнути у извор, а то онда више није то.”

Џон Тавенер био је веома инспирисан Грчком и Русијом и о томе је радо причао:

„Култура обе земље је православна. Кад ово кажем не желим да се на било који начин уплићем у политику, али верујем да православна свест не разуме западну, католичку свест и обрнуто. То се показало важно у овом нашем времену. Рецимо, у Грчкој су новински текстови у вези са свим невољама које су се дешавале у Србији, тотално различити од онога што видите у западним медијима. Проблем није само у различитим интересима, већ првенствено у неразумевању. Чини ми се као да је ’западној свести’ сада потребно нешто што је мање интелектуално, али што много више открива истину. То чини православна као и свест Истока уопште, ствари се не гледају површно, већ дубље, очима душе... Људски мозак је ограничен, а то је оно чега је ’источна свест’ увек била свесна. А духовно сагледавање почиње да се догађа тек када се крене с оне стране ограничености људског ума.”

Тавенерове композиције биле су на врху топ-листа у Енглеској, церемонија сахране принцезе Дајане завршена је његовим делом „Песма за Атину”. Упитан како се та врста популарности одразила на њега одговорио је:

„Утицала је највише у смислу сазнања да су обични људи, не естаблишмент који је на Западу окоштао, уморни од ’суве’ рационалности и да траже нешто друго и другачије.”

Сер Џон Тавенер похађао је Краљевску музичку академију. Његову поетску кантату „Вео” извела је Лондонска симфонијета, 1968. Тавенер је 1977. године приступио Руској православној цркви. Осмотонски византијски канон, на пример, користио је у „Реквијему за Ану Ахматову” 1980. Каснија важнија дела укључују: ораторијум „Акатист Дана захвалности” (1988), посвећен православном духовнику кoји је 1940. преминуо у совјетском гулагу. Ту су дела „Покров” у којем сарађује са челистом Стивеном Исерлисом (1989), „Обећања” (1992. снимљена за „Вирџин класик”) и „Песма за Атину”. Компоновао је и „Вечиту зору” на поезију Вилијама Блејка, коју је посветио успомени на Дајану.

Поред „Посланице љубави” коју смо поменули, Тавенер је 2003. компоновао монументално дело „Вео Храма”. У извођењу су учествовала четири хора, неколико оркестара и бројни солисти, а наступ је трајао седам сати. Композиција је рађена, по текстовима из антологије „Средњовековна и ренесансна српска поезија, 1200–1700.” Предрага Р. Драгића Кијука. За свој допринос музици проглашен је витезом и од тада носи титулу сер.

Тавенер је умро 2013. године. Сахрана је обављена у Винчестерској катедрали, а служба је била православна.