Сада и играчи проналазе играче у име клубова

Пре нешто више од месец дана у овдашњој фудбалској јавности одјекнула је вест да суперлигаш из Бачке Тополе у своје редове доводи талентованог младог фудбалера из Ајакса! Тек, осамнаестогодишњи дечак  Дамњан Достанић, који је рођен у Ротердаму и има и српско и холандско држављанство игром судбине своју прву сениорску сезону одиграће у земљи својих родитеља где ће наступати за екипу ТСЦ-а. Многу су се тада с правом запитали како је могуће да један од наших најмлађих чланова елите у своје редове доведе фудбалера из чувене Ајаксове школе, која је данас још увек најцењенија у Европи. Први човек ТСЦ-а Јанош Жембери није крио ,,везу“ истакавши да је један од посредника у довођењу талентованог Достанића био садашњи фудбалер амстердамског клуба и српски репрезентативац Душан Тадић, рођени Тополац.

Јуче је из Хумске стигла вест да би ново појачање ,,црно-белих“ за предстојећу сезону могао да буде репрезентативац Гвинеје Абдулај Сисе. Овог 25. годишњег фудбалера препоручио је нико други него првотимац клуба Сејдуба Сума, који тврди да би његов земљак у предстојећој сезони могао да „заврши добар посао Партизану по десној страни“. Можда ће Сисе проћи пробу у Партизану и можда ће се допасти тренеру Милошевићу, чија је екипа јуче отпутовала на десетодневне припреме на Златибору, али, многи с правом постављају питање: шта раде многобројни Партизанови скаути када им се у посао мешају играчи и доводе евентуална појачања. Да ли се на тај начин деградира улога у овом случају Партизанових легенди попут Завишића, Трифуновића, Чапљића. И колико се они питају у ангажовању евентуалних појачања?

Добри познаваоци домаћих фудбалских прилика се питају да ли у Србији постоје критеријуми у довођењу странаца? Додуше, у тим трансферима било је и добрих решења, али, је општи утисак да нам у госте углавном долазе полуквалификовани странци, којима је једини циљ да што пре дођу и прођу кроз српске терене и да онда срећу траже у далеко озбиљнијем фудбалском свету на западу.

Ако би се ова код нас устаљена пракса и даље буде наставила, лако је могуће да се посао скаута убрзо угаси. А онда нам остаје да видимо какав нас коначан исход очекује по питању подизања квалитета домаћег фудбала и хоћемо ли онда као и обично за све неуспехе и трауме упирати прстом према тренерима, који се очигледно на крају за ништа не питају...