Sada i igrači pronalaze igrače u ime klubova

Pre nešto više od mesec dana u ovdašnjoj fudbalskoj javnosti odjeknula je vest da superligaš iz Bačke Topole u svoje redove dovodi talentovanog mladog fudbalera iz Ajaksa! Tek, osamnaestogodišnji dečak  Damnjan Dostanić, koji je rođen u Roterdamu i ima i srpsko i holandsko državljanstvo igrom sudbine svoju prvu seniorsku sezonu odigraće u zemlji svojih roditelja gde će nastupati za ekipu TSC-a. Mnogu su se tada s pravom zapitali kako je moguće da jedan od naših najmlađih članova elite u svoje redove dovede fudbalera iz čuvene Ajaksove škole, koja je danas još uvek najcenjenija u Evropi. Prvi čovek TSC-a Janoš Žemberi nije krio ,,vezu“ istakavši da je jedan od posrednika u dovođenju talentovanog Dostanića bio sadašnji fudbaler amsterdamskog kluba i srpski reprezentativac Dušan Tadić, rođeni Topolac.

Juče je iz Humske stigla vest da bi novo pojačanje ,,crno-belih“ za predstojeću sezonu mogao da bude reprezentativac Gvineje Abdulaj Sise. Ovog 25. godišnjeg fudbalera preporučio je niko drugi nego prvotimac kluba Sejduba Suma, koji tvrdi da bi njegov zemljak u predstojećoj sezoni mogao da „završi dobar posao Partizanu po desnoj strani“. Možda će Sise proći probu u Partizanu i možda će se dopasti treneru Miloševiću, čija je ekipa juče otputovala na desetodnevne pripreme na Zlatiboru, ali, mnogi s pravom postavljaju pitanje: šta rade mnogobrojni Partizanovi skauti kada im se u posao mešaju igrači i dovode eventualna pojačanja. Da li se na taj način degradira uloga u ovom slučaju Partizanovih legendi poput Zavišića, Trifunovića, Čapljića. I koliko se oni pitaju u angažovanju eventualnih pojačanja?

Dobri poznavaoci domaćih fudbalskih prilika se pitaju da li u Srbiji postoje kriterijumi u dovođenju stranaca? Doduše, u tim transferima bilo je i dobrih rešenja, ali, je opšti utisak da nam u goste uglavnom dolaze polukvalifikovani stranci, kojima je jedini cilj da što pre dođu i prođu kroz srpske terene i da onda sreću traže u daleko ozbiljnijem fudbalskom svetu na zapadu.

Ako bi se ova kod nas ustaljena praksa i dalje bude nastavila, lako je moguće da se posao skauta ubrzo ugasi. A onda nam ostaje da vidimo kakav nas konačan ishod očekuje po pitanju podizanja kvaliteta domaćeg fudbala i hoćemo li onda kao i obično za sve neuspehe i traume upirati prstom prema trenerima, koji se očigledno na kraju za ništa ne pitaju...