Посредовање у запошљавању

Све је више компанија из Србије и из иностранства које посаопроналажења кадрова различитих профила поверавају агенцијама провереним у тој области. Агенције проналазе кандидате и обављају неко прво филтрирање, раде интервјуе, после чега „одабрани” одлазе код послодавца на разговор.

Овакав систем сарадње представља уштеду времена за фирме, али и велику могућност за лица која траже посао да увек буду благовремено обавештена о слободним позицијама на тржишту рада. Довољно је само пријављивање, односно постављање радне биографије у базу података агенције.

Међутим, за разлику од фирми, које имају јасно прецизиран однос са посредницима, на другој страни су недоумице лица која трагају за послом о томе колико њих ова услуга може да кошта.

– За пријављивање у базу података агенција не наплаћује никакву чланарину, нити им се у случају запослења одбија од плате. Ми услугу наплаћујемо од фирми за које потражујемо кадрове за одређену позицију, јер су они наши главни клијенти.Значи, ништа не кошта, а редовно добијају обавештења о новим радним местима. Тренутно је у нашој бази мало више од 12.000 кандидата и они су сами означили категорије из којих желе да им шаљемо информације – истиче Маријана Ђенић из београдске агенције Срма консалтинг, наглашавајући да је једина њихова обавеза да се јаве агенцији ако више нису заинтересовани за неко радно место да их агенција због тога више не зове.

Кад се појави нова позиција (оглашава се и поставља на сајт) обавештавају се кандидати из базе, али се отвара и могућност да се пријављују и они који нису у бази, чак и они који су евидентирани приликом пријаве за неку другу позицију.

– Оно што ми радимо као посредници у запошљавању јесте први ниво селекције, односно први филтер. Прегледом биографија ради се груба селекција, потом се направи неки ужи избор после чега те људе позивамо на разговор. Дешава се и да после интервјуа за потребе неке фирме, уколико немају услове, ми обавимо тестирање или наш психолог израђује психолошки профил кандидата. Следећи корак и прилика да се сретну са послодавцима и поразговарају о пријему зависи од тога колико су људи заиста мотивисани и заинтересовани за неки посао. Посредници су ту да општим саветима или упутима скрену пажњу кандидатима да направе меру између личних особина (квалификација) и професионалне компетенције, свесни својих могућности и недостатака, да своја очекивања сведу на најреалнију могућу меру. Ми шаљемо најбоље из понуде, али ипак последњу реч имају фирме које траже кадрове. Досадашње искуство показује да су успели баш они који су били реални и спремни да раде на унапређењу неких својих особина – објашњава наша саговорница.

Дотакли смо се и „домаћег” проблема одбијања понуда за посао, посебно први, изражен нарочито код младих са тек завршеним факултетима. Они просто имају нереална и висока очекивања, не прихватају неке стартне позиције које омогућавају да се направе добри контакти и стекне искуство што све више послодаваца данас тражи и очекује. Радно искуство се данас очекује и од некога ко има, рецимо, 25 година.

Отуда и препорука из агенције Срма консалтинг да је најважније почети са радом, волонтерским или неком стартном позицијом, што доноси искуство и основу за даље напредовање. Зато је боље радити него седети код куће и чекати „посао из снова” док године одлазе у неповрат.

Лош утисак на послодавце остављају биографије из којих се види да кандидат ни после, примера ради, две године од стицања дипломе није био нигде радно ангажован, нема ни волонтерски стаж, већ је само тражио посао. Послодавци се не задржавају на тим оправдањима и углавном не дају прилику тим људима.