Posredovanje u zapošljavanju

Sve je više kompanija iz Srbije i iz inostranstva koje posaopronalaženja kadrova različitih profila poveravaju agencijama proverenim u toj oblasti. Agencije pronalaze kandidate i obavljaju neko prvo filtriranje, rade intervjue, posle čega „odabrani” odlaze kod poslodavca na razgovor.

Ovakav sistem saradnje predstavlja uštedu vremena za firme, ali i veliku mogućnost za lica koja traže posao da uvek budu blagovremeno obaveštena o slobodnim pozicijama na tržištu rada. Dovoljno je samo prijavljivanje, odnosno postavljanje radne biografije u bazu podataka agencije.

Međutim, za razliku od firmi, koje imaju jasno preciziran odnos sa posrednicima, na drugoj strani su nedoumice lica koja tragaju za poslom o tome koliko njih ova usluga može da košta.

– Za prijavljivanje u bazu podataka agencija ne naplaćuje nikakvu članarinu, niti im se u slučaju zaposlenja odbija od plate. Mi uslugu naplaćujemo od firmi za koje potražujemo kadrove za određenu poziciju, jer su oni naši glavni klijenti.Znači, ništa ne košta, a redovno dobijaju obaveštenja o novim radnim mestima. Trenutno je u našoj bazi malo više od 12.000 kandidata i oni su sami označili kategorije iz kojih žele da im šaljemo informacije – ističe Marijana Đenić iz beogradske agencije Srma konsalting, naglašavajući da je jedina njihova obaveza da se jave agenciji ako više nisu zainteresovani za neko radno mesto da ih agencija zbog toga više ne zove.

Kad se pojavi nova pozicija (oglašava se i postavlja na sajt) obaveštavaju se kandidati iz baze, ali se otvara i mogućnost da se prijavljuju i oni koji nisu u bazi, čak i oni koji su evidentirani prilikom prijave za neku drugu poziciju.

– Ono što mi radimo kao posrednici u zapošljavanju jeste prvi nivo selekcije, odnosno prvi filter. Pregledom biografija radi se gruba selekcija, potom se napravi neki uži izbor posle čega te ljude pozivamo na razgovor. Dešava se i da posle intervjua za potrebe neke firme, ukoliko nemaju uslove, mi obavimo testiranje ili naš psiholog izrađuje psihološki profil kandidata. Sledeći korak i prilika da se sretnu sa poslodavcima i porazgovaraju o prijemu zavisi od toga koliko su ljudi zaista motivisani i zainteresovani za neki posao. Posrednici su tu da opštim savetima ili uputima skrenu pažnju kandidatima da naprave meru između ličnih osobina (kvalifikacija) i profesionalne kompetencije, svesni svojih mogućnosti i nedostataka, da svoja očekivanja svedu na najrealniju moguću meru. Mi šaljemo najbolje iz ponude, ali ipak poslednju reč imaju firme koje traže kadrove. Dosadašnje iskustvo pokazuje da su uspeli baš oni koji su bili realni i spremni da rade na unapređenju nekih svojih osobina – objašnjava naša sagovornica.

Dotakli smo se i „domaćeg” problema odbijanja ponuda za posao, posebno prvi, izražen naročito kod mladih sa tek završenim fakultetima. Oni prosto imaju nerealna i visoka očekivanja, ne prihvataju neke startne pozicije koje omogućavaju da se naprave dobri kontakti i stekne iskustvo što sve više poslodavaca danas traži i očekuje. Radno iskustvo se danas očekuje i od nekoga ko ima, recimo, 25 godina.

Otuda i preporuka iz agencije Srma konsalting da je najvažnije početi sa radom, volonterskim ili nekom startnom pozicijom, što donosi iskustvo i osnovu za dalje napredovanje. Zato je bolje raditi nego sedeti kod kuće i čekati „posao iz snova” dok godine odlaze u nepovrat.

Loš utisak na poslodavce ostavljaju biografije iz kojih se vidi da kandidat ni posle, primera radi, dve godine od sticanja diplome nije bio nigde radno angažovan, nema ni volonterski staž, već je samo tražio posao. Poslodavci se ne zadržavaju na tim opravdanjima i uglavnom ne daju priliku tim ljudima.