Да ли ће ратови због воде почети на Нилу

Нил је синоним за миленијумско трајање Египтa, али расподела његових вода усред климатске кризе прети исушивањем – историје.

Kаиро оптужује Етиопију да градњом највеће хидро-бране Африке угрожава судбину стотину милиона људи који живе низводно и да инсистира на управљању без координације са суседима, док у Адис Абеби понављају да је Плави Нил искључиво етиопска река, чије су воде неопходне за развој земље.

Све се враћа на времена када су етиопски цареви претили да зауставе доток Плавог Нила, који после спајања са Белим Нилом обезбеђује 98 процената воде неопходне за иригацију Египта.

Упркос египатском страху од „хидрохегемоније” и забринутости Судана да етиопски пројекат може да угрози његове мале бране које зависе од Плавог Нила, Етиопија је, дан после колапса последње рунде тројних преговора, прво потврдила, а потом демантовала почетак пуњења контроверзне бране. „Велика брана етиопске обнове” је 4,6 милијарди долара вредан пројекат који би источноафричкој нацији омогућио да постане један од кључних снабдевача континента електричном енергијом.

Експерти упозоравају да ће земље из басена Нила бити суочене са дугим периодима суше, и да ће 2040. више од трећине становништва тих земаља – најмање 80 милиона људи – бити суочено с несташицом воде. У Kаиру страхују да би стварање акумулационог језера, двоструко већег од највеће америчке бране „Хувер”, могло да смањи доток вода Белог Нила за 25 процената и, можда, угрози Асуанску брану. Египат се позива на споразум са Британцима из 1929, по којем добија 55 милијарди кубика воде годишње и има право вета на пројекте у горњем току Нила који би угрозили расподелу.

Године преговарања уз разне посреднике нису дале резултат. Очекивало се да Етиопија, Египат и Судан у фебруару у Вашингтону потпишу споразум, али су етиопски представници избегли састанак.

Етиопски премијер Абиј Ахмед најавио је пуњење бране у јулу. Посматрачи оцењују да би за њега било политичко самоубиство да одустане, али да би пуњење акумулације без договора могло да доведе и до оружаног конфликта.

Египат се жалио Савету безбедности УН, али у Адис Абеби кажу да немају обавезу да обавесте Kаиро о првој фази пуњења акумулационог језера.

Брана на Плавом Нилу, притоци која обезбеђује много веће количине воде од Белог Нила, имаће инсталисану снагу од 6.450 мегавата. План је да се најмање 4.000 мегавата струје продаје Сомалији и Џибутију на истоку, Kенији и Уганди на југу и Судану на западу.

Од 1991. Етиопија гради серију брана и развија електроструктуру како би својих близу 110 милиона становника извукла из сиромаштва, обезбедила социјални и економски раст и привукла стране инвеститоре за велике иригационе пројекте у аграрном сектору. „Велика брана етиопске обнове”, на 15 километара од границе са Суданом, висока је 147 метара, дуга је 3.800 метара и требало би да буде завршена 2023. Од почетка је изазвала тензије са суседима. Асуанска брана у Египту и језеро Насер – треће највеће на свету – подигнута је да би се контролисале две годишње поплаве и обезбедила вода и у временима суше, али у Kаиру су забринути да би етиопско управљање водотоком могло да поремети осетљиве балансе.

Египат, који 98 процената свеже воде добија из Нила, инсистира на томе да сваки споразум о гарантованим количинама воде буде правно обавезујући, док Етиопија страхује да би то могло да угрози будуће развојне пројекте. Судан покушава да балансира.

Египћани тврде да Адис Абеба покушава да успостави регионалну хегемонију управљања водом, коју би могла да размењује за нафту. „Етиопија ће снабдевати струјом, Судан храном, а Египат новцем”, цитира се један саветник бившег етиопског премијера.

Ствари би могле да се погоршају, не само на плану египатско-етиопских односа, већ би Kаиро могао да закључи да Афричка унија није фер брокер и да поново затражи помоћ Американаца. Добиће је уколико Доналд Трамп остане на власти, а мало је вероватно да би Џо Бајден желео да се меша у један регионални проблем.

У Етиопији је почела сезона киша, водостај Плавог Нила расте, а земље у конфликту имају све мање времена да реше проблем. Мини афрички самит заказан је за ову недељу. Неки египатски функционери говоре о бомбардовању бране, чиме би се потврдила предвиђања да ће се у 21. веку ратовати због воде.