Посла нема ни дању ни ноћу

– Посла нема ни за лек – изговара један од престоничких таксиста, а тек онда пита на коју адресу да вози. Проверава да ли је добро наместио маску, додаје гас и, заједно са нашом екипом, упућује се на одредиште. Због епидемиолошке ситуације, како објашњава, посла је неупоредиво мање него иначе. Многи од суграђана раде од куће, а страних туриста готово да нема.

– Проблем је и што нема странака које наручују вожњу до аеродрома. Деси се, али ради се о онима који путују за Турску – каже један од градских таксиста.

Да је посао такси превозника и те како угрозила пандемија вируса ковид 19, потврђују из Савеза ауто-такси удружења Србије. Таксисти који превозе путнике током дана, објашњава Александар Бјелић, председник удружења, имају 50 одсто посла мање па и више од тога него пре вируса корона. Због мера које регулишу рад угоститељских објеката и према којима затворени локали раде до 21 сат, а они са баштама до 23 сата, кризу осећају и возачи који раде у ноћној смени. Обим посла у њиховом случају, потврђује Бјелић, опао је за око 90 одсто. И суграђани примећују да таксисти кубуре са послом у последње време.

– Прошлог лета било је веома тешко пронаћи такси. Кад бих позвао диспечерски центар, дешавало се да сам морао дуже да чекам да нађу возило или зовем више пута – сведочи Лазар Д. који често користи услуге такси превоза. Сада је ситуација неупоредиво другачија јер само после неколико минута возило већ стиже. Слободна возила, како примећују неки од суграђана, свакодневно крстаре улицама или стоје у низу на такси стајалиштима. Оно што нарочито мучи такси возаче није таксиметар који „ћути”, колико страх од вируса корона. То што посла тренутно нема не значи да није могуће да у току неке од малобројних вожњи „покупе” заразу.

– Не примамо странке које не носе маску. У случају да немају заштиту код себе, могу да је купе у возилу. Кошта свега 40 динара, ако им је жао да плате, онда не треба ни да се возе – истиче Бјелић. Сви таксисти, како наводи, носе маске у току вожње.

На терену ствари изгледају мало другачије.

– Препоручује се да у возило не примамо путнике који не носе маске. Пре двадесетак дана било је много више таквих случајева. Уђу у аутомобил, не питају ни да ли треба да је ставе... – испричао је један од таксиста и потврдио да његове колеге и он у току вожње обавезно носе маске. У последње три недеље, како каже, десио се само један такав случај. У касним вечерњим сатима у његово возило укрцале су се две девојке које нису носиле маске.

– На основу нагласка закључио сам да нису одавде. Пошто је тада куцала друга тарифа, нисам им рекао ништа, одвезао сам их тамо где су тражиле – присећа се наш саговорник.

Али да није једноставно ових месеци бити таксиста и да има и прилично неодговорних путника, мада не баш много на срећу, искусили су такси возачи.

– Заустави ме жена у Вишњичкој улици, уредно са маском на лицу, ја је примим у такси и кренемо пут Бежанијске косе. Питам је где идемо, каже кад стигнемо показаће. Успут ћути, уздише, кашљуца… Питам је је л’ јој добро, ћути, да ли је вожња напорна, каже није, само да стигнемо што пре. Све теже дише, имам утисак, али шта ћу, не питам, погледам у ретровизор, учини ми се да брише чело. Ау, није ми свеједно. Стижемо на Косу, ја је питам је л’ болесна, она ћути. Питам је где сад, она каже КБЦ и мени одједном лоше. Стижемо, питам је како је, каже јако лоше и почиње да прича како је била претходног дана на Инфективној, а сад је дошла овде да види да ли ће је примити јер су јој два теста показала да је заражена короном. Знате како, није ми било пријатно. Упитах је зашто ми није то ипак рекла и чујем одговор: „Зато што ме сигурно не бисте довезли.” Да знате, не верујем да бих... ма ни паре нисам узео. Одмах сам ту дезинфиковао ауто са литар алкохола, али и себе и молио бога наредних 14 дана... Нисам ни радио – описао је ситуацију таксиста са позамашним искуством на улици.