Одавно је почела борба за Косово

Текстови у „Политици” о Косову и Метохији углавном третирају актуелне догађаје, али не и како је проблем настао и био решаван.

Тако је у току изборне кампање, „Политика” 16. јуна у рубрици „Погледи” објавила текст „Борба за Косово тек почиње”, аутора Милоша Ковића, ванредног професора Филозофског факултета у Београду који пише:

„Да ли ће српске власти, прихватајући сецесију Косова и Метохије прикривену иза ’разграничења’ и сличних ’решења’, заиста започети процес распарчавања Србије и стварање ’велике Албаније’”, и да „свако ко подржи оне који проповедају ’разграничење’ и сличне игре са Косовом и Метохијом мора да зна да неће гласати за запошљавање унука и снаја него за распарчавање Србије, своје отаџбине”.

Пошто аутор не улази у то када је и како настао проблем и био решаван, навешћемо шта је о том проблему поред осталог рекао др Васа Чубриловић, професор Филозофског факултета у Београду, у предавању у Српском културном клубу марта 1937. године:

„Проблем Арнаута у нашем националном и државном животу није настао од јуче. Он је играо велику улогу у нашем средњевековном животу, али од судбоносне важности је од конца 17. века кад се српске масе исељавају према северу из некадашњих старих насеља, а на њихова места долазе албански брђани. Они се шире у правцу Западне и Јужне Мораве... До 19. века створио се на тај начин албански клин, који се дубоко забио у наше земље.”

Овај албански клин почела је Србија кресати још у првом устанку истерујући најсевернија насеља албанска још од Јагодине. Србија је том клину скинула још један део после освојене Топлице и Косанице (1878).

Остали део  имала је дужност да разбије наша данашња држава од 1918. године наовамо. Она то није урадила...

Арнауте је немогуће сузбити само поступном колонизацијом, то је једини народ који је успео последњих хиљаду година не само да се држи према језгру наше државе, Рашкој и Зети, него и да на нашу штету потисне наше етничке границе на север до Суботице и на северозапад до Купе. Да од 1912. године наовамо нисмо имали успеха у борби са њима, кривица је до нас.

О неком њиховом национализовању у нашу корист не може бити ни говора. Противно томе, у ослонцу на Албанију буди се њихова национална свест, и не рашчистимо ли ствари на време, за 20–30 година имаћемо једну страховиту иреденту чији се трагови већ опажају а која ће неминовно у питање довести наше поседе на југу.

Драгослав Димитријевић
Београд