Odavno je počela borba za Kosovo

Tekstovi u „Politici” o Kosovu i Metohiji uglavnom tretiraju aktuelne događaje, ali ne i kako je problem nastao i bio rešavan.

Tako je u toku izborne kampanje, „Politika” 16. juna u rubrici „Pogledi” objavila tekst „Borba za Kosovo tek počinje”, autora Miloša Kovića, vanrednog profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu koji piše:

„Da li će srpske vlasti, prihvatajući secesiju Kosova i Metohije prikrivenu iza ’razgraničenja’ i sličnih ’rešenja’, zaista započeti proces rasparčavanja Srbije i stvaranje ’velike Albanije’”, i da „svako ko podrži one koji propovedaju ’razgraničenje’ i slične igre sa Kosovom i Metohijom mora da zna da neće glasati za zapošljavanje unuka i snaja nego za rasparčavanje Srbije, svoje otadžbine”.

Pošto autor ne ulazi u to kada je i kako nastao problem i bio rešavan, navešćemo šta je o tom problemu pored ostalog rekao dr Vasa Čubrilović, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, u predavanju u Srpskom kulturnom klubu marta 1937. godine:

„Problem Arnauta u našem nacionalnom i državnom životu nije nastao od juče. On je igrao veliku ulogu u našem srednjevekovnom životu, ali od sudbonosne važnosti je od konca 17. veka kad se srpske mase iseljavaju prema severu iz nekadašnjih starih naselja, a na njihova mesta dolaze albanski brđani. Oni se šire u pravcu Zapadne i Južne Morave... Do 19. veka stvorio se na taj način albanski klin, koji se duboko zabio u naše zemlje.”

Ovaj albanski klin počela je Srbija kresati još u prvom ustanku isterujući najsevernija naselja albanska još od Jagodine. Srbija je tom klinu skinula još jedan deo posle osvojene Toplice i Kosanice (1878).

Ostali deo  imala je dužnost da razbije naša današnja država od 1918. godine naovamo. Ona to nije uradila...

Arnaute je nemoguće suzbiti samo postupnom kolonizacijom, to je jedini narod koji je uspeo poslednjih hiljadu godina ne samo da se drži prema jezgru naše države, Raškoj i Zeti, nego i da na našu štetu potisne naše etničke granice na sever do Subotice i na severozapad do Kupe. Da od 1912. godine naovamo nismo imali uspeha u borbi sa njima, krivica je do nas.

O nekom njihovom nacionalizovanju u našu korist ne može biti ni govora. Protivno tome, u osloncu na Albaniju budi se njihova nacionalna svest, i ne raščistimo li stvari na vreme, za 20–30 godina imaćemo jednu strahovitu iredentu čiji se tragovi već opažaju a koja će neminovno u pitanje dovesti naše posede na jugu.

Dragoslav Dimitrijević
Beograd