Српска домаћица заради месечно 546 евра

Жене у Србији свакога дана четири и по сата дневно проведу у обављању кућних послова и бризи о домаћинству и члановима породице – без обзира на то да ли су запослене или не, а када би биле плаћене за те послове месечно би зарађивале чак 546 евра, односно просечну српску плату. Ово су резултати прве студије о економској вредности неплаћених послова, коју су заједно спровели Координационо тело за родну равноправност Владе Србије у сарадњи са Агенцијом Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена у Србији (UN Women) и уз финансијску подршку британске амбасаде у нашој земљи.

Како истиче Милана Рикановић, директорка агенције Агенције UN Women у Србији, плата српске домаћице израчуната је уз помоћ Анкете о коришћењу радног времена, коју је урадио Републички завод за статистику. Ова анкета урађена је по методологији Међународне организације рада – тако што су породице које су изабране као репрезентативни узорак годину дана водиле дневник својих активности, на основу чега се установило колико времена жене и мушкарци проводе у бављењу неплаћеним пословима. Потом су ти подаци укрштени са подацима из Анкете о радној снази и просечним вредностима рада по делатностима занимања, односно тржишним вредностима занимања као што су кување, прање, пеглање, чување деце...

– Истраживање о коришћењу радног времена које је спровео Републички завод за статистику, показало је да жене у Србији, без обзира на то да ли су запослене или не, највећи део свог слободног времена проводе у кувању, печењу и припремању оброка – готово сат и по времена, док се мушкарци кухињом баве десет минута дневно. Када изађу из кухиње, жене се баве чишћењем и спремањем куће, односно стана и дворишта, док мушкарци на овим пословима проведу само 15 минута. За прање веша и пеглање жене потроше сат и по времена, док се мушкарци рубљем баве цео један минут. Жене у просеку проведу и двоструко више времена од мушкараца бавећи се сопственом децом – 38 наспрам 17 минута. Полови су достигли „равноправност” само када је у питању куповина, у којој дневно проведу по 20 минута. А једина активност којом се мушкарци баве више од жена јесте поправка и реновирање куће, баштованство и брига о кућним љубимцима – 45 минута дневно. Жене се овим пословима баве свега 14 минута на дневном нивоу – објашњава наша саговорница, додајући да се жене двоструко више баве и бригом о старијим члановима породице.

Милана Рикановић наводи да се сабирањем сати које жена свакога дана проводи у неплаћеним пословима долази до закључка да жена од 12 месеци у години, скоро цео један месец проведе само у кувању, прању, пеглању, чишћењу и бризи о другим члановима породице. Фасцинантан је и податак да неплаћени рад представља чак 21,5 одсто вредности националног бруто друштвеног производа – ако се има на уму да у осталим земљама он чини између седам и девет процената вредности БДП-а, што значи да у већини развијених земаља послове у домаћинству обављају специјализовани сервиси. Када би држава више уложила у услуге у заједници, због чијег недостатка управо и долази до оволике количине неплаћеног рада, то би имало огроман ефекат на растерећење породице, констатује наша саговорница.

– Чињеница је да велики број жена обавља кућне послове, јер много породица не може да издвоји новац за кућну помоћницу. Сигурно је да културолошки и патријархални разлози кумују неравноправној подели послова у домаћинству, као и да постоји одређени број жена које кажу „Ја желим да сама кувам, перем и пеглам за своју породицу”. Али нико не сме да спори да њен рад има вредност и та вредност мора да се препозна – закључује Милана Рикановић.

Коментаришући резултате студије председница Координационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић истиче да чак 96 одсто жена које раде скраћено радно време као основни разлог наводи бригу о деци и другим члановима породице, док се само четири одсто мушкараца одлучило на парт-тајм посао због обавеза у домаћинству. Пандемија короне је, према њеном мишљењу, показала да жене огроман терет преузимају на себе, јер чине већину запослених у здравственом и социјалном сектору, као и у трговини. Због свега тога, теже им је да ускладе породичне и приватне обавезе.

Покушавајући да израчуна колико кошта неплаћени рад његове супруге која је „само” мајка и домаћица Американац Стивен Нелмс је на свом блогу навео колико се наплаћају послови које обавља његова супруга и дошао до фасцинантне суме од 73.960 долара годишње. У тај салдо ушао је трошак за дадиљу коју ова породица плаћа 705 долара недељно, односно 36.660 долара годишње, услуге чишћења куће које агенција наплаћује 5.200 долара годишње, услуге кувања за које куварице траже 240 долара недељно, односно 12.480 долара годишње, курирска служба која један одлазак у куповину наплаћује 65 долара, што чини 13.520 долара годишње, прање веша које би коштало 1.300 долара на годишњем нивоу и организација породичних прослава, која кошта 75 долара по сату, односно 900 долара годишње.