Srpska domaćica zaradi mesečno 546 evra

Žene u Srbiji svakoga dana četiri i po sata dnevno provedu u obavljanju kućnih poslova i brizi o domaćinstvu i članovima porodice – bez obzira na to da li su zaposlene ili ne, a kada bi bile plaćene za te poslove mesečno bi zarađivale čak 546 evra, odnosno prosečnu srpsku platu. Ovo su rezultati prve studije o ekonomskoj vrednosti neplaćenih poslova, koju su zajedno sproveli Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije u saradnji sa Agencijom Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women) i uz finansijsku podršku britanske ambasade u našoj zemlji.

Kako ističe Milana Rikanović, direktorka agencije Agencije UN Women u Srbiji, plata srpske domaćice izračunata je uz pomoć Ankete o korišćenju radnog vremena, koju je uradio Republički zavod za statistiku. Ova anketa urađena je po metodologiji Međunarodne organizacije rada – tako što su porodice koje su izabrane kao reprezentativni uzorak godinu dana vodile dnevnik svojih aktivnosti, na osnovu čega se ustanovilo koliko vremena žene i muškarci provode u bavljenju neplaćenim poslovima. Potom su ti podaci ukršteni sa podacima iz Ankete o radnoj snazi i prosečnim vrednostima rada po delatnostima zanimanja, odnosno tržišnim vrednostima zanimanja kao što su kuvanje, pranje, peglanje, čuvanje dece...

– Istraživanje o korišćenju radnog vremena koje je sproveo Republički zavod za statistiku, pokazalo je da žene u Srbiji, bez obzira na to da li su zaposlene ili ne, najveći deo svog slobodnog vremena provode u kuvanju, pečenju i pripremanju obroka – gotovo sat i po vremena, dok se muškarci kuhinjom bave deset minuta dnevno. Kada izađu iz kuhinje, žene se bave čišćenjem i spremanjem kuće, odnosno stana i dvorišta, dok muškarci na ovim poslovima provedu samo 15 minuta. Za pranje veša i peglanje žene potroše sat i po vremena, dok se muškarci rubljem bave ceo jedan minut. Žene u proseku provedu i dvostruko više vremena od muškaraca baveći se sopstvenom decom – 38 naspram 17 minuta. Polovi su dostigli „ravnopravnost” samo kada je u pitanju kupovina, u kojoj dnevno provedu po 20 minuta. A jedina aktivnost kojom se muškarci bave više od žena jeste popravka i renoviranje kuće, baštovanstvo i briga o kućnim ljubimcima – 45 minuta dnevno. Žene se ovim poslovima bave svega 14 minuta na dnevnom nivou – objašnjava naša sagovornica, dodajući da se žene dvostruko više bave i brigom o starijim članovima porodice.

Milana Rikanović navodi da se sabiranjem sati koje žena svakoga dana provodi u neplaćenim poslovima dolazi do zaključka da žena od 12 meseci u godini, skoro ceo jedan mesec provede samo u kuvanju, pranju, peglanju, čišćenju i brizi o drugim članovima porodice. Fascinantan je i podatak da neplaćeni rad predstavlja čak 21,5 odsto vrednosti nacionalnog bruto društvenog proizvoda – ako se ima na umu da u ostalim zemljama on čini između sedam i devet procenata vrednosti BDP-a, što znači da u većini razvijenih zemalja poslove u domaćinstvu obavljaju specijalizovani servisi. Kada bi država više uložila u usluge u zajednici, zbog čijeg nedostatka upravo i dolazi do ovolike količine neplaćenog rada, to bi imalo ogroman efekat na rasterećenje porodice, konstatuje naša sagovornica.

– Činjenica je da veliki broj žena obavlja kućne poslove, jer mnogo porodica ne može da izdvoji novac za kućnu pomoćnicu. Sigurno je da kulturološki i patrijarhalni razlozi kumuju neravnopravnoj podeli poslova u domaćinstvu, kao i da postoji određeni broj žena koje kažu „Ja želim da sama kuvam, perem i peglam za svoju porodicu”. Ali niko ne sme da spori da njen rad ima vrednost i ta vrednost mora da se prepozna – zaključuje Milana Rikanović.

Komentarišući rezultate studije predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović ističe da čak 96 odsto žena koje rade skraćeno radno vreme kao osnovni razlog navodi brigu o deci i drugim članovima porodice, dok se samo četiri odsto muškaraca odlučilo na part-tajm posao zbog obaveza u domaćinstvu. Pandemija korone je, prema njenom mišljenju, pokazala da žene ogroman teret preuzimaju na sebe, jer čine većinu zaposlenih u zdravstvenom i socijalnom sektoru, kao i u trgovini. Zbog svega toga, teže im je da usklade porodične i privatne obaveze.

Pokušavajući da izračuna koliko košta neplaćeni rad njegove supruge koja je „samo” majka i domaćica Amerikanac Stiven Nelms je na svom blogu naveo koliko se naplaćaju poslovi koje obavlja njegova supruga i došao do fascinantne sume od 73.960 dolara godišnje. U taj saldo ušao je trošak za dadilju koju ova porodica plaća 705 dolara nedeljno, odnosno 36.660 dolara godišnje, usluge čišćenja kuće koje agencija naplaćuje 5.200 dolara godišnje, usluge kuvanja za koje kuvarice traže 240 dolara nedeljno, odnosno 12.480 dolara godišnje, kurirska služba koja jedan odlazak u kupovinu naplaćuje 65 dolara, što čini 13.520 dolara godišnje, pranje veša koje bi koštalo 1.300 dolara na godišnjem nivou i organizacija porodičnih proslava, koja košta 75 dolara po satu, odnosno 900 dolara godišnje.