Огромне провизије банака

Трошкови коришћења картица у Србији су превисоки, као и остали платни промет у земљи. Људима је зато јефтиније да узму кеш у једној банци и уплате у другу, чиме само логично одговарају на нелогичан систем у промету између банака у Србији, упозорио је гувернер Народне банке Радован Јелашић додавши да банке у земљама еврозоне од 1. новембра 2009. неће имати право да зарачунавају додатне трошкове само зато што се нека картица користи у иностранству.

Већина овдашњих банaка и данас, како је истакао, зарачунава релативно високе трошкове за електронски трансфер новца – до 0,5 одсто по налогу. Број и просечна вредност плаћања значајно су повећани, али упркос томе тарифе банака су остале непромењене.

Папрене провизије дестимулишу грађане да веће суме трансферишу преко рачуна, а максимална маржа углавном није дефинисана. Банке цене платних налога формирају независно од трошкова.

Провизије које банке наплаћују се веома разликују. Неке банке „зарезују” накнаду као проценат од вредности у налогу, што за високе износе на крају даје и веома велике провизије које се морају платити. Гувернер је оценио неоправдано високим и провизије код интерних плаћања (52 одсто плаћања су интерна).

Уз све то, гашење и вођење рачуна код појединих банка, потврдио је Јелашић, и даље је прескупо. Нарочито за предузећа и предузетнике. Банке, истина, све више стимулишу електронско плаћање (интернет банкарство), али због великих разлика у цени услуге привреда и становништво би требало да се много више информишу о тарифама. НБС је са своје стране допринела да трансфер новца појефтини.

Прошле године НБС је омогућила сервис међубанкарског плаћања у девизама за банке у земљи. Како је напоменуо Јелашић, трошак по трансакцији износи 10 динара по налогу за банку пошиљаоца, а без провизије за банку примаоца. Тиме је омогућено брже и знатно јефтиније слање новца него путем кореспондентских рачуна код страних банака, али клијентима се и даље зарачунава „међународна” тарифа.

Око 40 одсто свих издатих картица у Србији су „дина, што је по гувернеру добра основа да се картичарство још брже развија, а „будућност није само у интернационалним картицама попут визе или мастеркард, већ, како је закључио, и у локалнима.