Ogromne provizije banaka

Troškovi korišćenja kartica u Srbiji su previsoki, kao i ostali platni promet u zemlji. Ljudima je zato jeftinije da uzmu keš u jednoj banci i uplate u drugu, čime samo logično odgovaraju na nelogičan sistem u prometu između banaka u Srbiji, upozorio je guverner Narodne banke Radovan Jelašić dodavši da banke u zemljama evrozone od 1. novembra 2009. neće imati pravo da zaračunavaju dodatne troškove samo zato što se neka kartica koristi u inostranstvu.

Većina ovdašnjih banaka i danas, kako je istakao, zaračunava relativno visoke troškove za elektronski transfer novca – do 0,5 odsto po nalogu. Broj i prosečna vrednost plaćanja značajno su povećani, ali uprkos tome tarife banaka su ostale nepromenjene.

Paprene provizije destimulišu građane da veće sume transferišu preko računa, a maksimalna marža uglavnom nije definisana. Banke cene platnih naloga formiraju nezavisno od troškova.

Provizije koje banke naplaćuju se veoma razlikuju. Neke banke „zarezuju” naknadu kao procenat od vrednosti u nalogu, što za visoke iznose na kraju daje i veoma velike provizije koje se moraju platiti. Guverner je ocenio neopravdano visokim i provizije kod internih plaćanja (52 odsto plaćanja su interna).

Uz sve to, gašenje i vođenje računa kod pojedinih banka, potvrdio je Jelašić, i dalje je preskupo. Naročito za preduzeća i preduzetnike. Banke, istina, sve više stimulišu elektronsko plaćanje (internet bankarstvo), ali zbog velikih razlika u ceni usluge privreda i stanovništvo bi trebalo da se mnogo više informišu o tarifama. NBS je sa svoje strane doprinela da transfer novca pojeftini.

Prošle godine NBS je omogućila servis međubankarskog plaćanja u devizama za banke u zemlji. Kako je napomenuo Jelašić, trošak po transakciji iznosi 10 dinara po nalogu za banku pošiljaoca, a bez provizije za banku primaoca. Time je omogućeno brže i znatno jeftinije slanje novca nego putem korespondentskih računa kod stranih banaka, ali klijentima se i dalje zaračunava „međunarodna” tarifa.

Oko 40 odsto svih izdatih kartica u Srbiji su „dina, što je po guverneru dobra osnova da se kartičarstvo još brže razvija, a „budućnost nije samo u internacionalnim karticama poput vize ili masterkard, već, kako je zaključio, i u lokalnima.