Далеко смо од колективног имунитета

У београдским болицама више нема проблема са недостатком места и више се оболели из Београда не шаљу у унутрашњост, речено је данас на конференцији за штампу Кризног штаба.

Инфектолог Мијомир Пелемиш рекао је да је било неколико дана проблема са смештајем пацијената у Београду, да се сада ситуација стабилизовала и да више нема проблема, те да се пацијенти више не упућују у унутрашњост, чак напротив примају се у Београду пацијенти из унутаршњости.

„У Београду има довољно капацитета”, подвукао је он.

Упитана за морталитет у марту, априлу и сада, помоћница директора Института „Батут” Дарија Кисић-Тепавчевић истакла је да се он одржава на истом нивоу од почетка епидемије.

„Имамо ситуацију да због интензивнијег преношења имамо већи број потврђених случајева. Имамо и ситуацију да се хоспуталитују особе због теже клиничке слике. У болници су сада особе које имају средње тешку и тешку пнеумонију, за разлику од прве фазе када су сви били хоспитализовани. Због тог врха леденог брега се стиче утисак да је много теже”, казала је она, преноси Танјуг.

Кисић Тепавчевић је казала да је сада далеко већи број инфицираних, али је тако и у целој Европи и свету.

„Стопа морталитета и леталитет одржава се у границама које су биле од почетка”, додала је она.

Кисић Тепавчевић казала је да како протиче време имамо све више сазнања о овом вирусу, види се да показује афинитет и према различитим органима, не само респираторним, па се разматра читав низ последица.

„Битно да без обзира какав је вирус, да ли је дошло до измена, а нема доказаних научних података да је дошло, оно што је суштина јесте да без обзира на велики број непознаница, зна се тачно како може да се спречи инфекција. Физичка дистанца јесте нешто што омогућава и спречава преношење вируса. Морамо да предузмемо све што спречава – перемо руке, носимо маске, и поштујемо физичку дистанцу. То је једини начин да спречимо инфекцију”, објаснила је она.

Пелемиш је рекао да се може сваког дана читати наводна нова сензација, као коронавирус напада овај или онај орган, али то, како истиче, карактеристично је за многе вирусе.

„Овај вирус препознат да је проузроковао пнеумоније, а после да напада бубреге, па и тестисе. И овај вирус показује афинитет за пуно органа, као и други вируси”, објаснио је он.

Пелемиш је рекао да сви узрасти обољевају од ове болести, али исход је различит.

„На данашњи дан у КБЦ Драгиша Мишовић имамо 12 деце и шест мајки. У Нишу шесторо деце и Шапцу троје деце. Сви су добро, али то је доказ да морамо да чувамо и децу јер се и она заражавају”, казао је он.

Што се тиче резултата студије о имунитету, Кисић Тепавчевић је рекла, да је када је урађено пилот истраживање објављено да је степен колективног имунитета на седам одсто.

Студија, према њеним речима, је и даље у току и чим буду прелиминарни резултати готови о томе ће бити обавештена јавност.

Вирусолог Срђа Јанковић казао је да, иако још нема резултата студије, закључак је да смо јако далеко од прага колективног имунитета.

„Наша стратегија не подразумева да ће епидемија у овој фази моћи да се успори тиме што се довољан број људи прокужио”, објаснио је он.

Добро је када се смањи број особа на респираторима

Када се смањује број особа на респираторима то значи да имамо мањи број животно угрожених, што је добро, истакао је данас инфектолог Мијомир Пелемиш.

Он је објаснио да постоје особе које су због тежине обољења на респиратору, али има и оних који примају кисеоник преко сонде, оних који примају кисеоник преко маске.

„То показује да струка пази детаљно и лечи правилно болеснике. Не журе да их ставе на респираторе. Прерано стављање на респиратор може да нанесе штету. Када морате стављате на респиратору”, објаснио је он.

Помоћница директора Института „Батут” др Дарија Кисић-Тепавчевић најавила је да ће се радити на томе да се добије детаљнији број о пацијентима на респираторима.

„Када имате више дана стабилан број на респираторима то може да значи да је један део пацијената умро, а други заузео њихова места, или да имамо непромењен број истих пацијената. Због тога је важно да се детаљно прати тај број”, објаснила је она, јавља Танјуг.

Упитана да ли се разматра увођење карантина за особе које долазе из одређених земаља, Кисић Тепавчевић је казала да ће се и то разматрати.

„Сигурно је да та размена људи из различитих региона увек представља претњу када се ради о пандемијској болести. Гледамо које су најоптималнији обрасци реаговања”, казала је она.

На питање шта говори и колико је озбиљан податак да је у Новом Пазару, граду од око 80.000 становника, од почетка епидемије преминула 81 особа, др Кисић Тепавчевић је рекла да то показује да је тамо било највеће оптерећење умирања у нашој земљи.

„Нови Пазар и тај регион је регион са највећом стопом морталитета и леталитета, што су подаци који су мерило ризика умирања, тежине клиничке слике и правовремене терапије, као и адекватности реаговања”, рекла је она.

Стратегија се увек своди на превентивне мере

Заменик Института „Батут” Дарија Кисић Тепавчевић изјавила је данас да нема нове стратегије у борби против вируса корона и додала да је стратегија у читавом свету иста и базира се на добро познатим превентивним мерама – ношење маски, држање физичке дистанце и прање руку.

„Уколико у вашој породици постоји један члан који се не придржава превентивних мера када изађе из куће, то онда значи да ви не можете ни своју породицу да заштите од инфекције, а када посматрамо на националном нивоу то је онда још теже”, рекла је Кисић на конференцији за медије.

Додала је да страгеија може бити обавезујућа или препоручена, али да се на крају своди на једно те исто, односно, на превентивне мере.

Кисић је истакла и да не може да разуме да наша лична жеља да останемо здрави није јача од закона, правилника или било каквих одлука, преноси Танјуг.

Упитана о времену тестирања и саопштавања података, Кисић је објаснила да је убацивање података у базу један сложен поступак у којем учествује више од 200 здравствених установа – ковид болница, амбуланте, домови здравља и Институт „Батут” и додала да којом ће брзином подаци бити објављени зависи од ажурности особа које их уносе у базу.

„Ми објављујемо резултате у 15 часова, а они су добијени из свих тих пунктова који врше узроковање, а често се разликују ти подаци од оних на локалном нивоу, јер они и након 15 часова уносе податке”, објаснила је Кисић.

Позивам колеге, потписнике иницијативе, да нам помогну

Инфектолог Мијомир Пелемиш позвао је данас колеге лекаре који су потписали иницијативу за смену Кризног штава и који критикују рад актуелног састава тог штаба да се заједно боре против заједничког непријатеља вируса ковид-19, а не да се баве политиком.

„Позивам све њих који имају неку нову идеју. Ја чујем да они говоре о мерама које ми већ спроводимо да се придржавамо”, рекао је Пелемиш и нагласио да им је потребна помоћ, а да су грађани постали савеснији када је реч о поштовању мера.

На новинарско питање шта он мисли о иницијативи о смени Кризног штаба и да ли сматра да потписници петиције имају ваљане аргументе Пелемиш каже да он уважава све своје колеге који су потписници и да их људски моли да им помогну, те да ће прихватити њихове сугестије и сваки добар предлог у борби за добробит здравља свих грађана Србије.

„Наш превасходни задатак је здравље грађана Србије и ми се за то и боримо”, нагласио је Пелемиш, јавља Танјуг.

Он је позвао своје, како је казао, уважене колеге да се боре против заједничког непријатеља, а не да се баве политиком.

„Политика мене не занима, оно што ме занима је здравље грађана и ту прихватам сваки предлог у интересу здравља наших грађана”, закључио је Пелемиш.

Заменик директора „Батут” Дарија Кисић Тепавчевић одговарајући на исто питање рекла је да једино уједињени против епидемије сви заједнички побеђујемо.