Сушна и тужна година за трубаче

Гуча – У доба кад је требало да свирају чочеке и кола на весељима, многи трубачи са српскога југа седе са супругама и маштају како да прехране бројну чељад.

– Због вируса нема свирке, нема посла, нема пара, нема чега нема – каже за „Политику” Бојан Ристић, капелник из Владичиног Хана, двоструки победник сабора у Гучи са својим оркестром.

Он је један од покретача предлога како да се у овој тешкој и за трубаче сушној години помогне музичарима са српскога југа и ту молбу доставио је управи сабора, зачетог 1961. године, који се овог лета први пут од тада неће одржати због епидемије. Председник општине Лучани и Саборског одбора, Миливоје Доловић, проследио је трубачку молбу министру културе и информисања Владану Вукосављевићу, наводећи:

„Општини Лучани са апелом за материјалну помоћ обратили су се капелници трубачких оркестара који редовно учествују на Драгачевском сабору у Гучи. У допису детаљно образлажу услове у којима тренутно обитавају и разлоге због којих траже материјалну помоћ. Молим вас да размотрите могућност за помоћ оркестрима и њиховим породицама, пошто је традиционални сабор ове године отказан због епидемије.”

– Надали смо се и радовали овогодишњем сабору као једином извору прихода после више месеци, али смо отказивањем приредбе дошли у неиздрживу ситуацију, многи трубачи данас не знају како ће прехранити укућане. У многим државама владе помажу уметницима да преживе ову катастрофу, а ми смо ослоњени једино на сабор у Гучи који нас окупља 60 година – истиче Бојан Ристић.

Трубачи из Врања, Хана, Сурдулице, Бојника и Загужања сами су саставили мерила о томе ко би могао да тражи помоћ за прехрану. То су трубачи што у претходне две деценије имају најмање десет учешћа на сабору, да су барем пет пута били финалисти, да су најмање једаред свирали у финалу у раздобљу 2016–2019 и да имају бар једну награду на финалу.

– Све ово, наравно, требало би да буде омогућено нашим пријатељима, трубачима из ужичког краја и Драгачева који су свирали на сабору, а сад су вољом природе без посла и прихода – напомиње Ристић.

Музичари најбоље знају да без весеља нема зараде. Кад нема Сабора, у Гучи неће бити ни доктора Баје. То је надимак завичајца др Душана Миливојевића (70) Баден Виртенберг који је 40 претходних година  увек одседао у соби 205 гучког хотела „Златна труба” и тај кључ вазда је био остављен за њега. Хотел је 2011. морао да буде затворен због пада у стечај, али то није обесхрабрило доктора, па је из Немачке позвао Чачак и дописника „Политике” замолио:

– Не знам како, али заврши ми да ја спавам у мојој соби.

Стицајем околности, суд је одоборио стечајном управнику да кухиња и тераса хотела раде за време 51. сабора, па није био проблем примити на конак и једног госта из Немачке.

Држи ординацију у главној улици Штутгарта, Кенингштрасе, и јавио нам се из Баден Виртенберга, разочаран:

– Ове године ни ја нећу доћи. Разумем да је ово виша сила, али шта да радим у Гучи кад нема сабора? – казао је др Миливојевић за наш лист.