И у Србији постоји Пореч

Вест која је ових дана у свим медијима објављена требало је да скрене пажњу са суштинских проблема у периоду ситуације под короном и свим последицама које пандемија доноси, на нешто што ће народ да замаја па да заборави на све евентуалне последице. И вест и начин како је пласиран изазивали су интересовање грађана, тако да слободно можемо констатовати да се у томе успело.

Заменик градоначелника Београда Горан Весић, поменувши имена појединих београдских улица, названих по појединим градовима из крајева бивше нам државе – Босанска, Сарајевска, Поречка и друге – руковођен ситуацијом у окружењу, наговестио је њихово преименовање.... При томе себи даје превелика права. Не постоји ли комисија, у којој је и неки члан стручан да укаже да се у читавој бури и халабуци може начинити и нека неправда. Баш као и ранијих „преломих” и „историјских” година.

Једна је сигурна, Поречка улица, која се не односи на Пореч у Истри, него на наш Пореч, подручје око Поречке реке, и некадашњи назив садашњег Доњег Милановца. Све до пресељења на копно, Пореч, у време Првог српског устанка представљао је значајно геостратегешко упориште на Дунаву под којим је војевао Миленко Стојковић. У Поречу су рођене неке знамените историјске личности. Старина Новак, Капетан Миша Анастасијевића, Стефан Стефановић Тенка, тако да би велика неправда била да се име ове београдске улице промени. Она постоји и у Пожаревцу, Зајечару, Доњем Милановцу...

Стога апелујемо на заменика градоначелника да пролонгира поменуту одлуку. Најпре би Скупштина града требало да именује нову Комисију за преименовање градских улица, па да сваки предлог образложи врло аргументовано и тада изађе с њим пред извршним органом, а касније Скупштином као врхунском инстанцом. Јер, питање (пре)именовања) улица и није у компетенцији заменика градоначелника. Промене улица доносе знатне трошкове и оптерећују ионако нарушен кућни буџет становника тих улица.

Синиша Стојчић
Београд