Постоји ли план за Косово и Метохију

Збуњени смо или изненађени вестима о наводно већ спремљеном плану ЕУ (под утицајем Немачке и уз подршку Француске) за „свеобухватни споразум о нормализацији односа Републике Србије и Косова”. Док не сазнамо да ли тако нешто постоји, како гласи и пре покушаја да нам се наметне, да размотримо могуће поступке Србије према таквом евентуалном решењу.

Пре свега, изузетно је важна веродостојност утицаја ЕУ на обе стране да споразум примене. Које су мере ЕУ у случају игнорисања постигнутог договора? Како веровати, када су Бриселски споразум (званично: Први споразум о нормализацији односа Београда и Приштине), потписан 19. априла 2013. под окриљем ЕУ, косовске власти потпуно игнорисале? И какве је опомене, принуде или притиске ЕУ применила да се спроведе кључни део о Заједници српских општина, али и остале ставке овог договора? Никакве. Србија је своје обавезе испунила и шта је добила заузврат – одлагање могућег рока за пријем, успоравање отварања поглавља и повећани притисак да се примени оно што желе земље ЕУ које су признале тзв. државу Косово. Упркос чињеници да пет земаља ЕУ – Шпанија, Грчка, Румунија, Словачка и Кипар – то није урадило. За важне одлуке ЕУ, зна се, неопходан је консензус. Предлагачи би морали најпре да убеде ових пет земаља да се сложе с таквим планом.

Да се подсетимо потеза међународне заједнице који су довели до овог проблема. Без одлуке Савета безбедности УН, САД, Немачка и један део земаља НАТО-а извршили су „хуманитарну интервенцију” на СРЈ под именом „Племенити наковањ” и од 24. марта до 10. јуна 1999. бесомучним вежбама провере снаге крстарећих ракета и бомби са осиромашеним уранијумом направиле огромне људске жртве, невиђену материјалну штету и разарања малој земљи којој нико није притекао у помоћ. Као резултат таквог иживљавања моћних, склопљен је 9. јуна 1999. Кумановски војно-технички споразум, на основу којег је, до тада игнорисани СБ УН, усвојио Резолуцију 1244, као решење тог проблема и важећи међународни документ. Према тој резолуцији, СРЈ де факто губи контролу над Косовом и Метохијом, али је потврђен њен суверенитет и територијална целовитост, односно КиМ де јуре остаје у саставу СРЈ. Пошто је то једини међународноправни документ који за овај случај постоји и цео свет и Србија га признају, шта треба да се деси с евентуалним новим планом ЕУ за решавање проблема Косова и Метохије? Наравно, треба да га призна Савет безбедности УН. Данас је ситуација сасвим другачија него у време Резолуције 1244 СБ УН. Русија и Кина, као сталне чланице овог тела с правом вета (односно оспоравања споразума), потврђују да ће га прихватити једино ако га Србија прихвати и то тражи од њих.

У књизи „Српски национални интерес”, објављеној у априлу ове године, предложио сам следеће. Уколико, као последњи корак за наш улазак у ЕУ буде тражена нормализација односа Републике Србије са Косовом, у тексту споразума гарантованог од ЕУ, то прихватити, само под условима: Да никако експлицитно, нити имплицитно, не признајемо Косово као државу; Успоставити тражене односе, уз међународне гаранције да ће Косово обезбедити стварно функционисање Бриселским споразумом договорене Заједнице српских општина, као правног облика заштите интереса српских грађана који живе на Косову; Обезбедити српској културној баштини (манастирима, црквама, историјским споменицима и споменицима културе, градским целинама, библиотечком и другом културном наслеђу, правни и стварни третман сличан третману Свете Горе у оквиру Републике Грчке, који би гарантовале УН, односно Унеско; Инсистирати на имену Косово и Метохија, с образложењем да метох, по старословенској и црквеној терминологији, уграђеној у српски национални и културни идентитет, означава црквени посед, а метохија подручје црквених поседа у овој области.

Најзад, пред форумима Европске уније дипломатија и органи Републике Србије треба чврсто да заступају следећи став: у циљу траженог усклађивања наше унутрашње и спољне политике с политиком ЕУ, прихватамо да принципе које ЕУ утврди и примени кад је реч о покушају отцепљења Каталоније и другим сличним ситуацијама применимо и на случај Косова и Метохије.

Редовни професор универзитета

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa