Postoji li plan za Kosovo i Metohiju

Zbunjeni smo ili iznenađeni vestima o navodno već spremljenom planu EU (pod uticajem Nemačke i uz podršku Francuske) za „sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa Republike Srbije i Kosova”. Dok ne saznamo da li tako nešto postoji, kako glasi i pre pokušaja da nam se nametne, da razmotrimo moguće postupke Srbije prema takvom eventualnom rešenju.

Pre svega, izuzetno je važna verodostojnost uticaja EU na obe strane da sporazum primene. Koje su mere EU u slučaju ignorisanja postignutog dogovora? Kako verovati, kada su Briselski sporazum (zvanično: Prvi sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine), potpisan 19. aprila 2013. pod okriljem EU, kosovske vlasti potpuno ignorisale? I kakve je opomene, prinude ili pritiske EU primenila da se sprovede ključni deo o Zajednici srpskih opština, ali i ostale stavke ovog dogovora? Nikakve. Srbija je svoje obaveze ispunila i šta je dobila zauzvrat – odlaganje mogućeg roka za prijem, usporavanje otvaranja poglavlja i povećani pritisak da se primeni ono što žele zemlje EU koje su priznale tzv. državu Kosovo. Uprkos činjenici da pet zemalja EU – Španija, Grčka, Rumunija, Slovačka i Kipar – to nije uradilo. Za važne odluke EU, zna se, neophodan je konsenzus. Predlagači bi morali najpre da ubede ovih pet zemalja da se slože s takvim planom.

Da se podsetimo poteza međunarodne zajednice koji su doveli do ovog problema. Bez odluke Saveta bezbednosti UN, SAD, Nemačka i jedan deo zemalja NATO-a izvršili su „humanitarnu intervenciju” na SRJ pod imenom „Plemeniti nakovanj” i od 24. marta do 10. juna 1999. besomučnim vežbama provere snage krstarećih raketa i bombi sa osiromašenim uranijumom napravile ogromne ljudske žrtve, neviđenu materijalnu štetu i razaranja maloj zemlji kojoj niko nije pritekao u pomoć. Kao rezultat takvog iživljavanja moćnih, sklopljen je 9. juna 1999. Kumanovski vojno-tehnički sporazum, na osnovu kojeg je, do tada ignorisani SB UN, usvojio Rezoluciju 1244, kao rešenje tog problema i važeći međunarodni dokument. Prema toj rezoluciji, SRJ de fakto gubi kontrolu nad Kosovom i Metohijom, ali je potvrđen njen suverenitet i teritorijalna celovitost, odnosno KiM de jure ostaje u sastavu SRJ. Pošto je to jedini međunarodnopravni dokument koji za ovaj slučaj postoji i ceo svet i Srbija ga priznaju, šta treba da se desi s eventualnim novim planom EU za rešavanje problema Kosova i Metohije? Naravno, treba da ga prizna Savet bezbednosti UN. Danas je situacija sasvim drugačija nego u vreme Rezolucije 1244 SB UN. Rusija i Kina, kao stalne članice ovog tela s pravom veta (odnosno osporavanja sporazuma), potvrđuju da će ga prihvatiti jedino ako ga Srbija prihvati i to traži od njih.

U knjizi „Srpski nacionalni interes”, objavljenoj u aprilu ove godine, predložio sam sledeće. Ukoliko, kao poslednji korak za naš ulazak u EU bude tražena normalizacija odnosa Republike Srbije sa Kosovom, u tekstu sporazuma garantovanog od EU, to prihvatiti, samo pod uslovima: Da nikako eksplicitno, niti implicitno, ne priznajemo Kosovo kao državu; Uspostaviti tražene odnose, uz međunarodne garancije da će Kosovo obezbediti stvarno funkcionisanje Briselskim sporazumom dogovorene Zajednice srpskih opština, kao pravnog oblika zaštite interesa srpskih građana koji žive na Kosovu; Obezbediti srpskoj kulturnoj baštini (manastirima, crkvama, istorijskim spomenicima i spomenicima kulture, gradskim celinama, bibliotečkom i drugom kulturnom nasleđu, pravni i stvarni tretman sličan tretmanu Svete Gore u okviru Republike Grčke, koji bi garantovale UN, odnosno Unesko; Insistirati na imenu Kosovo i Metohija, s obrazloženjem da metoh, po staroslovenskoj i crkvenoj terminologiji, ugrađenoj u srpski nacionalni i kulturni identitet, označava crkveni posed, a metohija područje crkvenih poseda u ovoj oblasti.

Najzad, pred forumima Evropske unije diplomatija i organi Republike Srbije treba čvrsto da zastupaju sledeći stav: u cilju traženog usklađivanja naše unutrašnje i spoljne politike s politikom EU, prihvatamo da principe koje EU utvrdi i primeni kad je reč o pokušaju otcepljenja Katalonije i drugim sličnim situacijama primenimo i na slučaj Kosova i Metohije.

Redovni profesor univerziteta

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista