„Око соколово” и оно што ми видимо

Често смо ми пешаци изнервирани непрописним паркирањем аутомобила у многим улицама Београда. Више пута сам то доживео и покушао дознати коме то да пријавим, али никад то нисам прецизно дознао. Комунална полиција или нека инспекција се нису ангажовали. А како онда и сузбијати бахато и штетно паркирање несавесних возача?

На Неимару се у последње време постављају нови стубови од нерђајућег челика са камерама и понадао сам се да ће то помоћи утврђивању и обесхрабривању непрописног паркирања. Један такав нови стуб са две камере је постављен и на компликованом раскршћу улица Петра Кочића, Ђорђа Вајферта, Ламартинове и Михаила Гавриловића, али видим да се и даље возила паркирају и на коловозу и на тротоарима. Можда ће те камере контролисати нас пешаке?

Жао ми је што је славно „око соколово” српског борца и патриоте, дато „бренду” неког лова брзим аутомобилима на непрописна паркирања. Набављено је 18 скупих увозних лимузина по 33.000 евра свака и потрошено је близу 600 хиљада евра. А њима ће се отмено возити бар два пута толико новозапослених и допринеће још већој гужви у саобраћају. А камере скоро свако већ има уза се.

Да ли је неко икад сачинио студију оправданости врло скупог снимања прекршаја паркинга скупим возилима. И без „ока соколовог” и без камера, видљива су бројна недозвољена паркирања. У уџбеницима саобраћаја нисам нашао да се проблеми паркирања решавају брзим возилима. Камере које се постављају биле би боље решење, а и бициклисти и тротинетисти би могли успешно снимати прекршаје. А зашто се већ не кажњавају пријављени прекршаји паркирања? Како постаде приоритетно толико сад инвестирати у „око соколово”? Чак и ако казне буду издашне за враћање погрешне инвестиције, неће то бити оправдање тог промашаја. Циљ је ваљда смањити непрописно паркирање. А плаћене казне само смањују другу кориснију потрошњу из танких породичних буџета.

Др Милан Р. Ковачевић
Београд