Немири у јулу

Сећам се да је једна књига Ерскина Колдвела, захваљујући преводиоцима и издавачима, код нас изашла са три наслова: Нереди у јулу, Немири у јулу и Невоље у јулу, а сва три би одговарала овом нашем минулом јулу.

Прво је корона, после принудног одмора због избора, освежена и орна прионула на посао. Претио нам је опет полицијски час, који се претворио у полицијске дане. Размажени грађани, уместо да траже кривца у себи, окомили су се на Кризни штаб и главног респиратолога, наводно због неке грешке у бројевима. Полиција је прво стоички трпела батине, а онда јој је неко јавио да батина има два краја. А тај крај има три кврге: полиција, тужилаштво и судство. О таблоидима да и не говоримо.

Корона је стискала све јаче, а онда је главни респиратолог постао главни вакцинолог, који је пронашао земљу са већ готовом вакцином и тако спасао Србију. Додуше, мало унапред. Боље него уназад.

Једнопартијска скупштина још није конституисана, влада још мање, а кад ће те две Ђекне, не знамо. Важно је да смо раскрстили с комунизмом и оном његовом измишљотином: плурализам у оквиру једне партије. Сви чланови партије има да мисле једном главом. Зато та глава и служи.

Што се опозиције тиче, неуспешно је покушала да се прошверцује на протестима. Нису вредели ни тајкунски медији. Тајкунски, за разлику од ТВ Хепи (Пецони) или Пинк (Митровић). Иначе овај други је, својим изумима, постао Леонардо да Винчи нашег доба и полако баца Теслу у засенак.

Да су студенти наша будућност показао је и шеф државе, уписујући вишу тренерску школу кошарке. Тек ће сада да нам лупа рампе, иако је, не три секунде, већ осам година стациониран у рекету. Његова екипа игра пресинг, да не кажем човека, и то је то.

Онај министарски редов и даље парадира крај новог оружја, злу не требало. А тако призива зло.

Најпопуларнији градски очух Београда, заменик невидљивог човека, мења називе улица, тако да ће они његови ренџровери да залутају због старе навигације јурећи возаче по граду. Али, исплати се, каже он.

У прошлом месецу су настављени и преговори о Косову, али не бих ништа о томе, да се не схвати као напад на режим. Па после да ме Министарство финансија узме на зуб и стави на онај списак новинара који финансирају тероризам. Од сада хонораре примам само на руке, а не на рачун, као они паметни што извозе оружје у Јерменију.

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa